ТРАГОВИ “ВИСКОЗЕ” – Од РКУД-а до руине
Много је оних који када прођу једином преосталом улицом у граду поплочаном гранитном коцком на Градилишту, било да су кренули ка Трбушници или до амбуланте медицине рада, не могу а да не примете скоро срушену приземну зграду, опасану шибљем и коровом, у којој је било смештено некадашње Радничко културно-уметничко друштво (РКУД) “Вискоза”.
Они који се сећају тог времена још увек знају какви су се културни и уметнички програми припремали у том објекту, док млади тешко могу да замисле да се испод данас скоро потпуну урушеног крова некада окупљала младост и радници склони фолклору, сликању, фотографији, енигматици или музици. Један од оних који памте “златно доба” РКУД “Вискоза” је Драган Пуљезевић, дугогодишњи члан и руководилац тадашњег фолклорног ансамбла. Недавно је ушао у руинирани објекат и, како нам је рекао, из њега је изашао с кнедлом у грлу.
– Живим на Градилишту и често прођем поред ове зграде немоћан да се одупрем успоменама. Није то само сећање на младост и лепа, безбрижна времена, већ много више. То је сећање на чињеницу да смо сви некада живели боље, да су се људи дружили и исказивали вештине и интересовања, а да је простора за културу било много више. Гледати данас како изгледа зграда у којој смо имали редовне пробе фолклора, где су сликари имали атеље, фотографи опремљену лабораторију, а музичка секција собу са комплетним инструментима, није могуће, а да се емоције не покрену – каже Пуљезевић.
Он подсећа да је тек формирано Друштво било најпре смештено у просторијама иза Музеја Јадра, у Улици Миодрага Борисављевића, где су данас канцеларије Службе за месне заједнице.
– Били смо ту пар месеци, а крајем те 1980. године прешли у некадашњи “Вискозин” хотел на Градилишту. Већ наредне године улазимо у стару школу “Жика Поповић”, а та зграда је прешла у власништво “Вискозе” и дата РКУД-у на коришћење. Имали смо најбоље просторије и услове за рад у западној Србији. Иначе, зграда је озидана крајем четрдесетих за потребе радника коју су дошли да граде Војно предузеће “Дрина”, где је већ почетком педесетих година кренула изградња “Вискозе”. Тада је настало и насеље Градилиште. Иначе, школа је имала свој базен и ту су се ђаци купали, а онда је почетком осамдесетих пресељена у Лозничко Поље – сећа се Пуљезевић.
РКУД “Вискоза” је имало више секција и свака своју просторију, додаје наш саговорник. Од поменуте сале за вежбање фолклора, до просторија за музичку и драмску секцију, фото-кино лабораторије, атељеа и галерије, магацинског простора за опрему, чајне кухиње, мушког и женског тоалета са купатилима, службене канцеларије и сале за журке, односно игранке, које су се одржавале свакога петка.
– Друштво је престало да ради крајем 1993. године и остало само део културне историје нашег града. Одатле су потекли многи и данас активни песници, гуслари, сликари, музичари, као и они који су нас у међувремену заувек напустили. Објекат на Градилишту је само бледи траг свега тога – додаје он.
С.П.
Фото: Д. Пуљезевић и архива А. Костић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
