ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МИНА КАРАЏИЋ – Зачини су срце јела

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МИНА КАРАЏИЋ – Зачини су срце јела

Изложбом под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса”, чији аутор је др Урош Бузуровић, синоћ се у Галерији Мина Караџић представио Природњачки музеј из Београда. Госте је поздравила Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, изразивши задовољство што је Лозница девети град у низу у којем гостује једна од, како је истакла, најлепших изложби до сада.

– Овде се вечерас одмах при уласку у галерију осети и мирис и боја и укус. Захваљујући директору Природњачког музеја Славку Спасићу, имамо прилику да до 20. маја уживамо у овој јединственој поставци, а потрудићемо се да је што више лозничких ученика посети – рекла је.

Добродошлицу у име градске управе пожелео је Марко Јовановић, члан Градског већа, подсетивши да ова изложба стиже у Лозницу у време када се обележава 11. април – Дан заштите животне средине у Србији.

– Привилеговани смо овом изложбом посвећеном даровима природе које имамо готово у свакодневној употреби, у исхрани и медицини. С обзиром на то да је Лозница богата природним лепотама, ова изложба шаље и поруку да чувамо природу, наше шуме и да користимо оно што нам је благодет из природе, за наше здравље и исхрану. Да сачувамо све што је лепо и корисно и да на најбољи начин све то користимо – рекао је Јовановић отворивши изложбу. 

Аутор поставке, иначе кустос Природњачког музеја и млади научник, казао је да је реч о интерактивној изложби која је прилагођена свим узрастима.

– Приказано је тридесетак зачинских биљака. Неке су из Србије и са Балканског полуострва, а има и егзотичних, као што је ванила. За сваку зачинску биљку је приказан њен опис, географско распрострањење, односно где живи у природи и где се данас гаји за потребе људи, за кулинсрство. Приказани су и неки митови о појединим зачинским биљкама, неке биолошке занимљивости, али и делови о кулинарству, који је зачин најбоље додати у које јело и које је најбоље комбиновати. Имамо и интерактивни сто на коме је географска карта света, а на којој се налазе сервирани зачини у чинијицама. Поред је и тастер и када се он притисне засветли део планете где тај зачин живи. Ту је и мени са латинским и српским називом, а поред тога имамо и део са десет теглица у којима су етарска уља зачинских биљака које се могу помирисати и препознати која је биљка – рекао је Бузуровић.

U-carstvu-boja-mirisa-i-ukusa-izlozba-17-4-2026-zacini-4

Имаге 1 оф 9

Он је испричао да је шафран најскупљи зачин на свету и да један килограм тог осушеног зачина кошта и до 30.000 долара. Како је рекао, у прошлости је био скупљи и од килограма злата.

– Зачини су у прошлости били доста цењени. Око њих су се водили ратови, формирала се многа инфраструктура на планети захваљујући зачинима, одређена географска открића и путовања. На изложби је општи део о зачинским биљкама, као и одређена географска открића везана за зачине и зачинске биљке и тај историјат је јако занимљив. Зачини нису само кесица у којој су да бисмо зачинили неко јело, они су срце јела јер да их није, храна данас не би била толико укусна. Ова изложба у Београду је била отворена скоро годину дана и онда је постала путујућа. У свим градовима је изазвала одушевљење јер за свакога има понешто. Најпознатији зачин је дефинитивно бибер који се први и раширио и заузео планету, најчешће коришћен, а најстарији подаци казују да је бибер коришћен пет-шест хиљада година пре нове ере у кулинарству. Шафран, који се више користи у азијским земљама, био је врло занимљив, а ванила за слаткише. Код нас има доста биљака које су зачинске, али је већина заправо лекотивито биље и прво су коришћене као лек па онда као зачин – нана, мајчина душица, лаванда, рузмарин. Оне су, заправо, и зачинске биљке, иако прво помислимо на чај и доста се користе. Овде се ботаника сусреће са историјом, кулинарством, економијом и самим човеком и његовим развојем – поручио је аутор.

Директор Спасић је подсетио да Природњачки музеј обележава 131 годину постојања и да има три путујуће изложбе.

– Тешко је у наших сто квадрата представити два милиона предмета које чувамо више од једног века. У Лозницу стижемо из Шапца па идемо за Зрењанин, Бијељину, Чачак и даље. Изложба је продукцијски врло захтевна. Иначе, данас је 17. април, 212. годишњица рођења Јосифа Панчића, зачетника природњачке мисли код нас, великог ботаничара. Нераскидива је веза између човека и природе, што и изложба показује, као и то да све почиње и завршава се у природи. Идеја је да када изађете са ове изложбе природу гледате другачије. Хајде да је заједно сачувамо – рекао је директор Природњачког музеја.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Републичко такмичење из анатомије и физиологије

ПРОГРАМ „КУЋА НА СЕЛУ“ МИНИСТАРСТВА ЗА БРИГУ О СЕЛУ – Кућа за породицу Радовановић

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wордпресс (0)
Дисqус ( )