ПРОСЕЧНА ЗАРАДА У ЈАНУАРУ – И Лозница изнад стотке
Просечна зарада за јануар обећава бољу годину, али Републички завод за статистику (РЗС) објавио је податке за први месец, а остало их је још једанаест па ће се тек видети да ли је обећање стварно радовање, или је по оној народној. Лозничани су се, бар што се статистике тиче, у јануару придружили локалним самоуправама у којима је просек примања, без пореза и доприноса, изнад сто хиљада динара, примили су 706 динара више, али им просечна зарада у Србији и даље измиче.
Како је саопштио РЗС, просечна нето зарада је у првом месецу ове године на нивоу Србије била 118.429 динара, што је у односу на децембар номинално 3,8, а реално 4,1 одсто мање, а у односу на јануар прошле године номинално је порасла 10,2, а реално 7,6 одсто. Медијална зарада је у јануару ове године износила 92.671 динар, дакле половини запослених није изнад тог износа.
Иако статистика показује пад у односу на претпразнични децембар па се, на пример, осамдесет и једна локална самоуправа, 64 ван београдских градских општина, могла похвалити просечном зарадом изнад сто хиљада у последњем месецу прошле године, у јануару то могу 73, а 56 ван престонице. Четири, односно половина локалних самоуправа Мачванског округа имала је месец дана раније више од сто хиљада, у просеку, а сада само оба града при чему је Шапчанима зарада нижа, а Лозничанима је порасла.
Запослени у Шапцу примили су, у просеку,104,7 хиљада у јануару, Лозничани 100.706 динара, Љубовијани скоро 99 и по хиљада, Малозворничани мало изнад 99 хиљада, просек је у Крупњу износио 95.669, а у преостале три општине мање. У Коцељеви скоро хиљаду динара испод оног у Рађевини, у Богатићу 92,2 хиљаде, а у Владимирцима 91,2.
Највише зарађују, као и увек, Београђани, али су месец раније имали две градске општине са више од 205 хиљада динара, а у јануару ниједну. Ипак, запослени у свих 17 градских општина просечно зарађују изнад сто хиљада, а воде они у Старом граду са 191.745, па у Врачару 187,5 и Савском венцу са скоро 183 хиљаде.
Уобичајено, најнижу просечну зараду имали су у Прешеву, незнатно изнад 82 и по хиљаде, па у Власотинцу са скоро 85,5 хиљада и Бојнику где су примили мало више, а запосленима у Црној Трави је недостајало мање од двеста динара да достигну 86 хиљада. Укупно је у Србији 16 општина са просечном зарадом испод 90 хиљада динара.
Када год се објави висина просечних зарада, грађани се запитају где су те паре када их добар део њих не прима. РЗС каже да се под зарадом подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају порези и доприноси. Зараду чине приходи запослених у радном односу, а ту спадају и накнаде за дежурства, рад ноћу и по сменама, недељом и на празник, накнаде за исхрану у току рада, али и за годишњи одмор, плаћено одсуство, празнике, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду настао без кривице радника, регрес за годишњи одмор, награде и бонуси, као и накнаде за рад запослених ван радног односа.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
