НА ДАНАШЊИ ДАН 1999. ПОЧЕЛА ЈЕ АГРЕСИЈА – НАТО злочин без казне
Пре 27 година на данашњи дан, 24. марта 1999. почела је НАТО агресија на тадашњу СР Југославију. Деветнаест земаља Алијансе је без икаквог правног упоришта, грубо газећи међународно право, увече тога дана почело ваздушне нападе. Мета су им најпре били војни циљеви, а када то није донело очекиване резултате, ударили су на привредне и цивилне објекте, мостове, електране, болнице, чак и зграду РТС-а. Иживљавање и демострација силе НАТО-а, са по њих безбедне дистанце, трајало је 78 дана, све до 10. јуна, и усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
У почетку је земљу, према доступним подацима, надлетало 70 борбених авиона, али се њихов број увећавао па је дневно било и до 400 полетања. За 11 недеља злочиначких напада на тадашњу СРЈ убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуо је 1.031 припадник Војске Југославије и српске полиције, а теже и лакше рањено је око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље води као нестало.
Дане НАТО агресије обележила су велика страдања цивила. Једно од највећих догодило се у нападу на путнички воз у Грделичкој клисури када је убијено више од десет грађана, у ваздушном удару на конвој у Ђаковици у којем је било око 400 албанских избеглица, које су се враћале кућама, смртно је страдало више од 70 људи и рањено 35, међу којима и жене и деца. Код Лужана је ракетиран аутобус, у којем је погинуло 47 путника, и други на путу Пећ-Кула-Рожаје, када је 20 људи убијено, више од стотину албанских цивила, претежно жена и деце, агресор је убио у Кориши код Призрена касетним бомбама, у нападу на болницу и центар града у Нишу је погинуло 14 цивила, у бомбардовању РТС-а 16, напад на санаторијум у Сурдулици однео је 23 живота, а гађана је и Амбасада Кине, када су три особе настрадале.
На тадашњу СРЈ НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, бацио 37.000 касетних бомби од којих је погинуло око 200 особа, рањено више стотина, а коришћена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом. Уништена је тада трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а за онеспособљавање електроенергетског система НАТО је користио и такозване графитне бомбе.
Током НАТО агресије је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 обданишта, 69 школа, 176 споменика културе, као и 44 моста, док их је 38 разорено. Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио-полетања, а из НАТО-а су наводили да их је било 38.004, од тога 10.484 ради ватрених дејстава, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса…
Алијанса је на 995 објеката широм земље извела 2.300 ваздушних удара, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Што се тиче лозничког краја, гађано је једино Гучево. Прво је на почетку напада, 27. марта, гађан предајник на врху планине, а поново 5. априла, када је срушен антенски стуб на Гучеву. Тих дана су готово свакодневно јечале сирене за почетак и прекид ваздушне опасности, “шизела” и “смирела” које су обележиле ратно пролеће 1999. године.
Потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. агресија је окончана, а три дана касније почело је организовано повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Генерални секретар НАТО је 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, а последњи пројектили пали су у 13.30 на подручје села Коколеч.
Последице НАТО агресије заувек су урушиле међународно право и отвориле ”пандорину кутију”, последице се и данас осећају у свету где је на снази принцип ”јачи тлачи”, а потврда су сукоби који тренутно трају.
Т.М.С
