ПОРИЦАЊЕ ПРОШЛОСТИ – Љубомир Ћорилић међу корифејима уметности и културе
У књизи интервјуа са српским песницима, филозофима, сликарима, научницима, историчарима културе и књижевности, редитељима, преводиоцима, коју је на 380 страна крајем прошле године издао београдски издавач “Принцип прес”, објављен је и интервју са песником, књижевним критичарем и антологичарем Љубомиром Ћорилићем.
Књига “Порицање прошлости”, како каже Ћорилић, објављена је “у знак одбране од заборава самосвесних стваралаца који делују на савременој српској културолошкој сцени”.
– Аутор, песник, историограф и уредник Бранислав Матић, рођен у Јадранској Лешници, изабрао је двадесет седам интервјуа објављених у последњих тридесетак година у репрезентативном часопису “Србија”, који се шаље у све српске амбасаде у свету, напоменувши у предговору да су то “гласови дубоко свесни, охрабрујући и утешитељски, гласови који показују да ипак нисмо… подлегли опсенама овог, “света постистине”, “света без Бога”, и да разумемо шта се заправо дешава”. Иначе, поред осталих, у књизи су објављени разговори са песницима Љубивојем Ршумовићем, Братиславом Р. Милановићем, Драганом Хамовићем, Јованом Зивлаком, академиком Милосавом Тешићем, приповедачем Радославом Братићем, председником Задужбине “Милош Црњански” и Српске књижевне задруге – Милом Ломпаром, историчарем Милошем Ковићем, проф. др Јованом Пејчићем и другима – каже Ћорилић.
Интервју са њим, како се наводи – “бардом јадарским”, објављен је у првом делу књиге под насловом “Писање је мој живот”. Ћорилић у том разговору први пут открива да је пореклом из Старе Херцеговине, да је његова мати кћер краљевског капетана Драгољуба Јовчића из Доње Љубовиђе, погинулог 1914. у краткотрајном отпору Аустроугарима, да је Јадар његова Јасна Пољана у којој је “заслужио своју прву песничку бразду”, а Вуков Тршић извор вуковског надахнућа.
– У том интервјуу одајем почаст корифејима завичаја, Вуку, Цвијићу, Мићи Поповићу, Свети Божићу, Остоји Балканском, који, високим сјајем озрачују српску просвету, културу, књижевност, географску науку, духовну музику, сликарску и вајарску уметност. Осим што славим српско слободарство, богато српско културолошко наслеђе, укључујем и “звоно за буђење Срба”, српских институција и власти који недовољно брину бригу за очување српског језика и ћирилице, а и тврдим да је то разлог што губимо и територије. Замерам и песницима који, у “ја-форми”, пишу данас слабе патриотске и друге песме, наносећи тако штету и песништву и патриотизму. Као охрабрујуће песничке гласове издвајам Јадранина Драгана Марковића и прошлогодишњег добитника Награде “Меша Селимовић” – Семберца Слободана Јовића. Други песници нису спознали да “нема већег греха од неписања – нити веће казне од заборава” – поручује у интервјуу Ћорилић.
Осим Тршића, он даје на знање да му је и Дрина велико надахнуће за писање поезије. На њој се, како каже, смирује, обнавља и надахњује. Овом књигом се још једном потврђује да је Љубомир Ћорилић нашао своје место у српској књижевности и култури.
ЛН
Фото: Лична архива
ПРОЧИТАЈТЕ И…
