У ЛЕШНИЦИ – Како оживети варошицу

После Лозничког Поља, Клубаца и Бање Ковиљаче, највише становника на простору града Лознице броји Лешница или, како је многи зову, Варош Лешница. Годинама се у овом месту смањује број становника, у односу на попис из 1991. године има их скоро хиљаду мање. Иако има повољне географске услове, а сада и брзи пут, у овој некадашњој вароши време као да је стало. Последњих година промене које се виде настале су захваљујући пре свега приватним предузетницима који су покренули сопствени бизнис па су уредили своје пословне просторе.

Годинама је проблем било одржавање овдашњег гробља које се неумитно шири и заузима све већу површину. Ове године има помака, према речима Милојка Трифуновића, в.д . председника Месне заједнице, у току је реконструкција капеле на гробљу која се финансира средствима месне заједнице добијеним прошле године за ту намену у износу од 800 хиљада динара, извођач радова је овдашња фирма “Бео партер”.

– Када већ постоји зграда треба и да је средимо и да служи сврси, а не да се у њој окупљају напуштени пси. Тренутно се ради фасада, убачена је столарија, срушиће се преградни зид и направити сала која ће се користи за давање даћа и помена, биће урађен мокри чвор, плочице, предвидели смо и котао на струју за грејање сале у зимском периоду и део за кухињу, у којој ће бити шпорет и судопера. Испред капеле ћемо бетонирати стазе, а биће постављена и чесма – прецизира Трифуновић.

Како каже, планирано је и да се бетонира улаз на гробље где се налазе контејнери и да се поставе две, три бандере како би гробље, које је сада у потпуном мраку, било осветљено ноћу. Капела, такође, није осветљена па се планира да се на њој поставе сензори који би се палили током ноћи тако да и тај део буде осветљен. Ове године донета је одлука да траву на гробљу три, четири пута месечно коси ЈКП „Наш дом“, прошле године није било јавних радова и МЗ није могла никога да ангажује тако да је то био велики проблем. Такође, требало би да се уради још једна чесма у дубини гробља, а у плану је и да се посеку поједина стабла.

– Пошто је у градском буџету за ову годину планирано и проширење уличне расвете, конкурисао сам и дао предлоге за постављање расвете у Улици Вере Благојевић, преко пруге, на гробљу и у још пар уличица. Предочио сам и да Лешница има проблем са накупљањем воде кад падне киша и да је неопходно урадити упојне бунаре. Накупљању воде доприноси и то што нису прокопани канали у улицама, људи подигну рампу, а не ураде пропуст. Такође, предао сам и захтев да се попуне ударне рупе, а тамо где треба, да се улице пресвуку асфалтом и да се очисте водотокови другог реда – истиче он.

Лешничани годинама траже да се у Здравственој станици, која је реновирана пре три године средствима добијеним преко Канцеларије за управљање јавним радовима, отвори радно место за педијатра који им је неопходан. Милојко каже да је и ове године поднео захтев не само за долазак педијатра, већ и за лабораторију која је до пре пар година овде радила, али је укинута. То им је, каже, приоритет. Тренутно у Здравственој станици раде два лекара – специјалиста опште медицине и стоматолог.

У самом центру Лешнице налази се Дом културе који, уместо да буде понос мештана, годинама пропада. Изграђен је пре више од седамдесет година као Задружни дом који је касније преименован у Дом културе. Пре десетак година на њему су стари, дотрајали прозори разбијених стакала замењени новом столаријом, урађени су плафони, уклоњена стара дрвена седишта која је требало да буду замењена половним, тапацираним добијеним из Вуковог дома културе. Било је планирано и сређивање фасаде, али од тога ништа није урађено, остао је чак и један стари прозор који би требао да буде зазидан. Речено је и да треба да се процени да ли је потребна потпуна или делимична замена крова. Пре скоро четири године израђен је идејни пројекат на основу којег треба да се уради техничка документација и да се крене са адаптацијом објекта укупне површине 625 метара квадратних. Проблем за реконструкцију овог дома била је и чињеница да објекат није био легализован, те је било неопходно да се упише у катастар као објекат изграђен пре доношења прописа о изградњи.

– Ни ове године се неће радити ништа, урађен је пројекат и много кошта да се адаптира. Тражио сам да се на дому промене браве, па и поједина врата, јер се објекат претворио у јавни тоалет у којем су се окупљали и пси. Ако већ није у функцији, да бар буде затворен. Тражио сам да се уради бар део столарије да овај простор могу деца да користе, брука је да школа која има 500-600 ученика нема места где може да се изведе програм, да деца имају фолклор, само ми то немамо. Има део крова који је лош, али би било добро да се цео реконструише, не прокишњава много, само део изнад полиције и продавнице и део где је била банка. Кад су овде одржавани избори неко је и водио рачуна, има доста просторија у једној су и музички инструменти, неке нисам ни отварао. Предложио сам градској управи да се конкурише код Министарства за бригу о селу како би се добила средства за реконструкцију овог дома – наводи он.

У Лешници има доста могућности за развој. У делу Луке, у подножју планине Видојевица, огранка Цера, у којем се налази и Ловачки дом, има услова, како каже Трифуновић, да се обележи трим стаза, да се одржи крос као на Гучеву, могао би да се организује и базар као за Михољске сусрете села и да тај простор оживи.

– У том делу се налази бина на којој се одржавају традиционални сусрети бајкера, урађено је и дечје игралиште, али би требало да се преправи јер радови нису добро изведени. Треба да се поставе и кошеви и мали голови, из ЈП “Лозница развој“ су и обећали да ће то урадити. На овом простору налази се и гроб детета убијеног 1914. године приликом повлачења аустроугарске војске, брат га је нашао на том месту после неколико дана потраге и ту су га и закопали. Гроб је у лошем стању, пропала је ограда, требало би урадити опсег и да се споменик заштити – напомиње Трифуновић. 

Предлога за оживљавање вароши лешничке има, да ли ће наићи на разумевање и подршку надлежних, остаје да се види.

В. Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЈКП ‘’ТОПЛАНА’’ – Рад у складу са температурама

ЏИЈУ-ЏИЦУ: ТАКМИЧАРИ АБС ДОНЕЛИ 13 ОДЛИЧЈА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ – Соњи три медаље из Кочевја