ВИШЕ ОД СПОРТА – Богдан, дечак од којег се може учити
Није уобичајено да дете буде неко од кога много старији могу да уче, али деветогодишњи Лозничанин Богдан Обрадовић показао је да је и то могуће. Он је са Европског, афричког и блискоисточног првенства, одржаног протеклог викенда у Београду, донео златно одличје и осигурао пласман на Светско првенство, што не би привукло тако велику пажњу српских медија да непуна два месеца раније није остао без мајке и освојену медаљу посветио управо њој.
Богдан је члан лозничке Академије борилачких спортова (АБС) и тренер Александар Томић каже да је АДЦЦ сабмишн првенство било једно од највећих такмичења у историји тог спорта и да је Богдан учинио нешто из чега сви могу да извуку поуку.
– Све нас је задесио један велики губитак живота, наш такмичар Богдан остао је без мајке 30. децембра и успео да сав тај бол због губитка каналише у снагу и веру да је мајка увек присутна да му помогне у сваком његовом даљем кораку и свакој одлуци коју ће донети. То ретко ко научи, а он нам је са вером и осмехом показао невероватну снагу малог детета. За нас је била и још је мистерија како се из тако великог губитка пресабрати за кратко време и већ као велики борац изаћи на татами и још освојити златну медаљу и посветити је мајци. Како кажу, медаља има две стране, па тако и ова. Са једне стране остало је у нашим срцима нешто што је тешко описати, тај осећај, а друга је златна и сјајна и свима нам је донела и осмех и сузу – рекао је Томић за портал ЛН.
Он наглашава да је клуб посебно захвалан породицама деце из клуба на подршци, као и организаторима АДЦЦ првенства који су, како каже, много суза пролили тог дана заједно са члановима АБС, и пружили максималну подршку.
Богдан, ученик трећег разреда у ОШ ”Вук Караџић”, са осмехом прича о томе како је желео да освоји злато на највећем и најјачем такмичењу на којем је до сада учествовао.
– Припремао сам се месец, два, била је то тешка борба и цели процес пре ње, као и припреме, али желео сам златну медаљу и то се и десило. Када сам се попео на победничко постоље, осећај је био неописив, нисам могао да верујем да сам постао европски шампион – каже дечак којег је на снимцима видела скоро цела Србија како држећи медаљу једном руком, другу, са испруженим кажипрстом, упире ка небу и посвећује одличје мајци обучен у мајицу на којој је на слици са њом, а испод пише ”Мамин шампион”.
Богдан каже да је у том тренутку био много поносан на себе и да му је, када је за то чуо, било много жао што је расплакао целу Србију. На путу до злата, наглашава, најважније је била подршка коју је имао.
– Под бројем један је то мој тата који ме води у школу, на тренинге, на такмичења, а затим су ту моји другари, њихови родитељи, тренери, цела школа, учитељице… Сада ме чека Светско првенство, а мој следећи план је да наставим редовно да тренирам, да будем добар ђак у школи и да постанем светски шампион Ако питате шта бих посаветовао своје другаре, онда је то да треба да верују у себе, да напредују и доћи ће до самог злата – каже првак три континента.
Откако се прича о његовом успеху и околностима у којима је до њега стигао проширила Србијом, Богдана медији свакодневно траже, али њему то не значи много.
– Медијска пажња ми је мало досадна. Укључивао сам се на три, четири програма и давао разне интервјуе, али много је занимљивије бити на татамију – јасан је Богдан.
Његов отац Предраг одштампао је мајицу коју ретко ко до сада није видео, али каже да није могао бити сигуран да ће Богдан постати првак Европе, Африке и Блиског истока и да би, свеједно, он био шампион.
– У околностима какве су биле нисам могао знати колико је психички спреман. Желео сам то и надао се, али сам мајицу одштампао јер, и да буде и да не буде, Богдан је шампион у срцу због саме чињенице колико је све то храбро поднео и колико је и ментално и физички јак. То је била замисао, он је мамин шампион без обзира на резултат – прича Предраг.
Наглашава да су захвални клубу, деци из клуба и школе, њиховим родитељима јер су непрестано уз њих.
– Од момента када се то све догодило они су уз нас даноноћно. Богдан је са другарима нашао утеху у тренинзима и дружењима, а и ја уз њих. Родитељи и тренери су све време били уз мене и гурали су нас напред непрекидно. Без свих њих не би све ово било овако – напомиње шампионов тата.
Он подсећа да је ово такмичење, најјаче, било прво на којем су Богдан и он били сами јер је породица увек ишла заједно, а мама и тата су били највећа подршка сину. То је наступ на првенству чинило додатно тешким.
– Пред борбу ми је рекао да има трему, а ја сам му казао да се само понаша онако како је учио на тренинзима, да је мама уз њега и да ће све бити у реду. На крају је испало баш тако. Ту мајицу сам одштампао у четвртак, у суботу се борио за медаљу и само пар особа је знало за то, Богдан није. Када је дотрчао до мене уплакан, у сузама сам му уручио мајицу и с поносом ју је носио и показивао је свима. Тог дана је то дирнуло многе људе, а организатори су нас примили као део своје породице и у свакој њиховој сузи се видела и та туга коју смо ми носили са собом – прича Предраг.
Потврђује Богданове речи да му је медијска пажња досадна и да једва чека да прође јер га то уопште не интересује, а каже и да су одлучили да више неће гостовати нигде нити давати интервјуе.
– Зацртао сам да после те трагичне вечери не желим да он преко ноћи сазри за неколико година. Хоћу да ужива у детињству колико год је то могуће и за то ћу се борити – одлучан је Богданов тата.
Шест медаља
На Европском, афричком и блискоисточном сабмишн фајтинг првенству борци из АБС освојили су шест медаља, по три златне и сребрне. Поред Богдана прво место заузели су и .Деспот Деспотовић и Соња Томић, сребром су се окитили Ана Грујић и два Стефана, Тодоровић и Илић.
Такмичење које је окупило велики број учесника организовао је Сабмишн фајтинг савез Србије са Европском сабмишн фајтинг федерацијом
Н. Т.
Фото: ЛН и АБС
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ШАМПИОНУ БОГДАНУ ОБРАДОВИЋУ – На поклон рукавице са потписом најбољег светског УФЦ борца
САБМИШН ФАЈТИНГ ЕВРОПСКО, АФРИЧКО И БЛИСКОИСТОЧНО ПРВЕНСТВО – Шест медаља Лозничанима
