ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Новац је папир који говори
Народни музеј из Лесковца представио се синоћ у Музеју Јадра изложбом „Папир говори – новац Србије и Југославије 1887-1995“, чији аутор је Небојша Димитријевић, археолог и директор лесковачког музеја.
Добродошлицу му је пожелела Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, подсетивши да већ неколико године ове две установе имају одличну сарадњу.
– Сарадња са колегама из Лесковца је започета једном нашом изложбом, аутора Горана Вилића, о светском путнику, Лесковчанину Милораду Рајичевићу. Иначе, њихов музеј има модерну збирку и један је од најбољих у Србији и међу најбољим у Европи – рекла је она, поручивши Лозничанима да, ако пролазе кроз Лесковац, обавезно посете ову установу.
Како је речено на отварању, ова поставка је посвећена новцу и његовом значају, не само у економском контексту, већ и његовој друштвено-политичкој функцији. Кроз изложен новац, рекао је аутор, може се сагледати којим личностима, догађајима, културолошким феноменима и политичким идеологијама се придавао значај од краја 19. па кроз цео 20. век.
– Изложба прати развој папирног новца Србије и Југославије, од његовог постанка 1876. године све до 1996. Поред информативних текстова изложена су и културна добра у виду папирних новчаница из нумизматичке збирке лесковачког Народног музеја. Папир говори нашу историју, а промене на новцу које су се дешавале једноставно прате друштвене, економске и територијалне промене наше државе, које су биле честе последњих 150 година. Зато је наш новац веома интересантан. Мењала су се друштвена уређења, облици наше државе и све то се осликава на новцу. Он нема само ту монетарну вредност. Новац је и пропагандни материјал који се штампа у милионима примерака, где држава жели да прикаже своју моћ и своје вредности – рекао је аутор.
Он је посетиоцима испричао да се на новцу из Краљевине Србије виде мотиви који се везују за занатство и пољопривреду јер је држава била претежно занатска и пољопривредна, док је на новчаницама из Краљевене Југославије по први пут био лик Александра Карађорђића, краљице Марије, краља наследника Петра, који оличавају Југословенство и кроз тај новац се пласирају у народ.
– Ништа се није променило од времена Римљана. Људи се преко новца упознају са ликом владара, са оним ко држи моћ и ко кује тај новац. Ми имамо интересантну причу управо због тих турбулентних времена која смо преживели од 1882. и краља Милана Обреновића па до 1996. и оне чувене инфлације деведесетих година. И свака та промена која се десила забележена је у новцу. Не само у апоенима, већ и у квалитету новца, изради, мотивима. Све се то јасно види, тако да новац може да служи као историјска читанка, ако разумете мотиве на њему. Ако препознате симболе на новцу, већ ћете лако да видите о каквој се држави ради и колико сеже њена моћ. Амерички долар више нема никакву вредност, али је и даље та новчаница од једног долара синоним за војну, економску и друштвену моћ коју они пројектују преко новца – казао је Димитријевић.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
РУКОМЕТ: ЧЕТВРТФИНАЛЕ КУПА СРБИЈЕ – Одлична игра Лознице и поред пораза
