
ПРЕМЕШТЕНА МИСИТИНА СПОМЕН-БИСТА – Од сада на месту страдања

Да ли је пуковник Веселин Мисита „устукнуо“ пред „најездом градње“, питање је на које су бројни суграђани јутрос потражили одговор преко друштвених мрежа. Наиме, приликом уклањања спомен-бисте официру краљевске војске са места у Улици Миодрага Борисављевића, где је до сада стајала, неки су посумњали да се уклања још једно значајно обележје славне прошлости Лознице и целог овог краја. Да није тек пуко уклањање „трагова из прошлости“, већ плански осмишљен пројекат, познато је још од прошлог лета када је из градске управе најављено пребацивање обележја на адекватније и примереније место. Тада је покренута процедура да се у скоријој будућности Миситина спомен-биста постави у центар града, у близини кружног тога, тамо где је и погинуо јуришајући на немачког окупатора. Како је прошле године приликом обележавања годишњице првог ослобођења Лознице од окупатора рекао Марко Јовановић, члан градског већа, на тај начин „показујемо однос града према Мисити, 31. августу и свим оним заборављеним јунацима који су положили животе на олтар отаџбине. Док је нас Миситино и име свих погинулих бораца са поносом ће се изговарати и овај дан обележавати на достојанствен начин – поручио је тада Јовановић, који нам је и данас потврдио да је коначно дошло до реаализације најављеног плана.


– На основу одлуке коју је донела градска скупштина, покренут је премештај спомен-бисте и то ће ускоро бити и завршено. Однета је са старог места, тренутно је на Тргу Вука Караџића, односно на површини покрај кружног тока и ту ће у будућности подсећати све пролазнике на јуначку прошлост нашег града и нашег народа – казао је.


Историја је забележила да је последњег дана августа 1941. године, око 1.200 устаника под командом Веселина Мисите, потпуковника краљевске војске, напало је немачку посаду у Лозници и ослободило варош. У борбама је погинуло осам устаника па и сам Мисита, који је посмртно унапређен у чин пуковника и одликован Карађорђевом звездом првог степена са златним мачевима, а рањена су четири борца. Заробљена су 93 немачка војника. После тешких борби устаници су ослободили и Бању Ковиљачу, упркос дејству немачке авијације и помоћи коју су окупатору покушале да пруже и усташке јединице из Босне. Мада је слобода трајала 40 дана, ослобођење Лознице, показало је да нацистичка Немачка није несаломива. Ни злочини које је окупатор починио над цивилним становништвом октобра 1941. у Јадру нису угасили жељу за слободом. Нешто више од три године после првог ослобођења, Лозница је 23. септембра 1944. дочекала коначну слободу када су у град ушле партизанске јединице.
ЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…