НАШИ СМО – Отмица
Људи, па је ли то могуће, лудница, шта је ово?! Овим речима, својевремено изговореним у позитивном контексту од стране чувеног спортског коментатора Младена Делића, можемо описати почетак године, али нажалост, у потпуно другачијем значењу. Многима се чини као да нам је Нова година, скупа са Божићем и Стевањданом, отета. Није било ни оне уобичајене атмосфере (о еуфорији да и не говорим) на дочеку 2026. од које изгледа, већина ништа ни не очекује, само нове проблеме. Еуфорије је било само пред Божић на једној таблоидној телевизији, са бројним гостима из државног врха, али уз неке неприкладне песме и певачем са, како се испоставило, вишегодишњим затворским стажом.
На самом почетку Нове године стварност нас увери да од горег може да буде још горе. Дочека нас вест да су САД учиниле нешто што у 21. веку (осим на филму) није могло ни да се замисли – упали су у туђу државу и “покупили” председника са све женом!? Сви су овај чин осудили, али очито, нико им ништа не може, чак се најављују сличне “интервенције” и над другим државама. Сада је на дневном реду отимање Гренланда, што је још у председничкој кампањи актуелни амерички председник и најављивао. Дакле, на снази је оно што се и наговештавало – рат за руде и минерале, нафту, стратешка подручја. Ма, какво међународно право, какви бакрачи, то Доналда не интересује, само профит. Сви осуђују отимање територије од једне земље, а када је НАТО на челу са Сједињеним Америчким Државама, разбијао ондашњу Југославију, отимао нашу територију на југу, а његове чланице признале њену независност претходно засипајући осиромашеним уранијумом део једне суверене европске земље, то им није сметало. Требало је да знају да је тада Пандорина кутија отворена и да су последице таквог чина погубне. Ево, заиграла мечка и пред њиховом кућом.
Док гледамо шта се дешава у свету, на наша врата закуцао је снег којег смо жељно очекивали (јер шта је Божић без снега) и он нас изненади јер се није одмах и истопио као последњих пар година. Уместо уживања у лепим зимским пејзажима и санкању, донесе нам колапс у саобраћају, нестанак струје, воде, интернета, гомилу неоднетог смећа, падова, ломљења, уганућа због залеђених неочишћених тротоара и улица. Нестанак струје и воде народ је трпео пар дана, па петог и шестог дана изашао на улице и протестовао. Поједини су то окарактерисали као политички скуп, али их је ситуација на терену у томе демантовала. Једноставно, људи траже одговорност оних који су својим нечињењем довели њихове породице у тешку ситуацију. Иначе, апсолутно осуђујем говор мржње и вређање. Замислите како им је, док ви седите у свом топлом стану, гледате ТВ, имате воду, интернет, а у вашој близини се људи смрзавају, имају малу децу, бебе, домаће животиње које треба нахранити, напојити, квари им се месо у замрзивачу остављено за зимницу.
На другој страни, замислите монтере који ризикујући свој живот по дебелом минусу, пробијају се кроз сметове, траже квар на залеђеним далеководима. Наравно, било је и горих времена, сетимо се деведесетих када смо били под санкцијама, имали смо рестрикције и струје и воде. Нико није излазио на улице да протестује због тога, али народ више неће да трпи. Ако плаћају порез, рачуне за струју, воду и друге дажбине, хоће и испуњење обавеза са друге стране – од државе и њених јавних предузећа. Плаћате рачун на којем су вам исписане бројне ставке – зелена, плава, црвена зона, трошак гарантованог снабдевача, накнада за унапређење енергетске ефикасности, за подстицај повлашћених произвођача струје, акцизе, такса за јавни медијски сервис, ПДВ. Ако не платите искључиће вам струју у рекордном времену, ако платите, а како чусмо и то од окупљених грађана, сачекаћете поприлично да вам је поново прикључе.
Ако Божић Бата још испуњава жеље, зажелела бих да нам врати дане када смо пуни усхићења чекали нове године од којих смо нешто и очекивали. Врати такве нове године, молим те, неко нам их је отео.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
