БОЖИЋ – Најрадоснији празник
Божић је најрадоснији хришћански празник и светкује се у спомен на онај витлејемски дан у коме је Пресвета Богородица Дева Марија родила Господа Исуса Христоса, Сина Божијег и Спаситеља света. Период око Божића најсвечанији је део године и обухвата недеље од Никољдана до Светог Саве. Те недеље обилују празницима међу којима су, уз сам Божић, најважнији Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњи дан, Нова година, Богојављење, Јовандан и Свети Сава. Божић се слави три дана при чему је други дан Сабор Пресвете Богородице, а трећег се обележава Свети Стефан, прва крсна слава по Божићу.
На Туциндан, два дана пред Божић, коље се и реди божићна печеница. Некада се печеница ”тукла”, убијала крупицом соли, а потом ушицама секире па се онда ошамућено прасе или јагње клало и редило. Отуда назив Туциндан. Већ следећег дана, 6. јануара, освиће дан којим почиње божићно славље. Назив је добио по томе што се тога дана сече и у кућу уноси бадњак. На Бадњи дан, већ у зору полази се у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и припрема печеница, месе се божићни колачи и торте те припрема божићна трпеза.
Са мраком, Бадњи дан постаје Бадње вече испуњено ишчекивањем рођења Христосовог. На Бадње вече домаћин са мушким потомцима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично између двојице при чему први преко прага ступа десном ногом и поздравља домаћицу и друге жене у домаћинству речима – Добро вече! Честит Божић, Бадње вече! На те речи, жене посипају печеницу и домаћина пшеницом и зоби говорећи – Добро вече! Честити ви и ваша печеница!
Печеница се прислања уз источни зид собе у којој ће се обавити вечера на Бадње вече и божићни ручак. Пошто се бадњак исече на три дела, уноси се у кућу и ставља на огњиште, односно поред пећи, или шпорета и одмах се једно дрво ложи. У кућу се уноси и слама која се посипа по целој кући. У сламу се, под столом за којим се вечера, стављају разни слаткиши и ситни поклони које деца траже док пијучу као пилићи па је ово за њих посебно радостан обичај. Слама у кући симболизује ону сламу из витлејемске пећине на којој се Христос родио. По завршетку ових обичаја, укућани заједно отпевају тропар ”Рождество твоје”, помоле се, честитају међусобно празник и седају за трпезу која би требало да буде обилна и разноврсна, али обавезно посна јер божићни пост још траје.
На божићно јутро 7. јануара, још пре свитања, зазвоне звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и божићног славља. Породица облачи најсвечанију одећу и одлази у цркву на јутрење и Божићну литургију. По завршетку службе, прима се нафора и она је прво што се узима на Божић. Људи се поздрављају речима: Мир Божји, Христос се роди! И отпоздрављају са – Ваистину се роди! Овако се поздравља све до Богојављења 19. јануара.
Рано пре подне, на Божић у кућу долази и посебан гост који се назива положајником. Положајник се са укућанима поздрави божићним поздравом, одлази до огњишта, односно шпорета, или пећи и џара ватру говорећи здравицу – Колико варница, толико срећица. Колико варница, толико парица итд. Први гост на Божић представља оне мудраце са истока који су следили звезду и дошли да се поклоне новорођеном цару јудејском. Положајника домаћица потом послужи и дарује јер је он тај који на најрадоснији празник, али и за целу годину доноси срећу у кућу.
Посебну радост деци на Божић доноси ломљење чеснице, божићне погаче, јер је у њој на божићно јутро домаћица замесила и новчић. По сечењу печенице и читања молитве ”Оче наш”, окреће се чесница попут славског колача и ломи на онолико делова колико има укућана. Ко добије део у коме је новчић, биће срећан током целе године, верује се. После ломљења чеснице, укућани честитају једни другима празник и седају за трпезу.
Божић је понајпре празник деце јер се на тај дан родило најсветије дете у историји, а то је и дан када им Божић Бата доноси дарове. То је празник рађања новог живота, празник детињства, али и родитељства и сви обичаји везани уз Божић имају основни смисао да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. У данашње време немогуће је спровести све обичаје онако како су се некада спроводили па се стога и прослава Божића прилагодила условима живота. Уместо великог дрвета узима се храстова гранчица и уноси мало сламе. Уместо огњишта, пале се свећа и кандило, а уместо пуцања из прангија данас се бацају петарде. На Божић, посвађани се мире, све се прашта, а празнични дух испуњава људе. Радост Божића описао је и владика Његош стиховима: Нема дана без очињег вида/нити праве славе без Божића!
Бадњак
Бадњак је младо храстово, или церово дрво које се на Бадњи дан сече и уноси у кућу. Пре изласка сунца домаћин са мушким потомцима одлази у шуму да сече бадњак. Када одабере дрво, а оно би требало да буде толико да га на рамену може однети кући, домаћин се окреће ка истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, крсну славу и Божић те секиром засече дрво са источне стране. По веровању, бадњак се мора посећи са три ударца, а што секира не пресече, довршава се ломљењем, или увртањем. Пази се и на то да дрво падне право на земљу не зауставивши се на неком дрвету. По доношењу кући, бадњак се прислања уз улазна врата где остаје до вечери. Бадњак је симбол оног дрвета које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф заложио када се Христос родио. Такође, бадњак наговештава и дрво крста Исусовог.
ЛН
