ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (9) – Деца све касније проговарају

Здравствени центар у Лозници већ дуги низ година организује систематске прегледе у четвртој години живота детета, који су врло драгоцени за рано откривање говорно-језичких потешкоћа и наравно, обавезне систематске прегледе за упис у први разред основне школе, који се организују од априла месеца.

Према речима Јасмине Ђорђевић, логопеда у лозничком Здравственом центру, последњих неколико година број уписане деце је око 600.

– Када је у питању патологија говора и језика код деце, најчешће се сусрећемо са развојном дисфазијом, дислалијом и муцањем. Развојна дисфазија подразумева поремећај дубинских језичких структура, а испољава се као одложен и отежан развој говорно-језичких способности. Може бити различитог степена. Потешкоће се манифестују приликом говорне експресије, односно, изражавања, као и говорне рецепције, односно, разумевања, а најчешће је комбинованог типа. Симптоми се могу уочити веома рано, већ у првој години живота, ако дете не реагује адекватно на говор околине, не одазива се на своје име, не разуме једноставне вербалне налоге, не формира прве речи са значењем до навршених дванаест, а најкасније осамнаест месеци живота – каже Ђорђевићева.

Истиче, да се као узроци наводе генетски фактори, незрелост одређених структура централног нервног система одговорних за развој језика, а данас све више фактор средине.

– Врло је важно напоменути да одсуство језичког стимулуса у прве три године живота има далекосежне последице на говорно-језички развој. Деца проводе много времена у затвореном простору, уз употребу таблета, телефона и осталих дигиталних медија без интеракције са ужом и широм социјалном средином. Резултат је све већи проценат деце са овом патологијом. Поређења ради, у периоду од пре двадесет година пет до седам одсто деце је имало овакву врсту поремећаја, данас је то 15 до 20 одсто – напомиње она.

Она истиче, да дете са навршеном петом годином живота треба правилно да изговара све гласове нашег језика. Међутим, како каже, врло присутан проблем је и дислалија – поремећај артикулације, односно, изговора гласова код деце. Овај поремећај се испољава на три начина: неправилним изговором, изостављањем гласа и заменом другим гласом.

– Узроци могу бити анатомски, односно оштећење говорних органа – неправилан загриз, расцеп усне и непца, кратак френулум, односно, подјезична веза, и средински фактор, односно лош говорни модел. Проценат предшколске деце са овим проблемом креће се од 60 до 65 одсто – каже Ђорђевићева.

Иначе, логопеди истичу да родитељи неретко имају погрешно уверење да се поремећаји ове врсте могу исправити сами током раста и развоја детета. Да су у заблуди, најчешће схвате када дете треба да пође у школу и тада би хтели да што пре реше проблем. Савет је да треба радити на превенцији и раном откривању психофизиолошких поремећаја и говорне патологије ради ране дијагностике и терапије.

Ако родитељи примете нека одступања код деце, треба на време да се обрате логопеду и да не чекају позив који је обавезан. То се, пре свега, односи на децу у ризику, која су рођена пре времена са малом телесном тежином, са лошом оценом или са оштећењем слуха.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (8) – У школу без мобилних

ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (7) – Пријаве за насиље су углавном анонимне