НАШИ СМО – Рикверц
Ближимо се крају и ове године, Земља ускоро завршава још један пут око Сунца и оно што нам сигурно следује после тог круга је да ћемо бити старији годину дана. Све остало је упитно. Чему можемо да се надамо после свих дешавања у ових 365 дана? Погрешно је рећи надамо, реалније је употребити израз очекујемо, нада значи, нешто лепо, оптимистично, а очекивање има различито значење, може да буде добро, лоше, како-тако, онако-овако… Међутим, надали се или очекивали, веселој раји ће на крају бити исто па како се ко снађе.
С обзиром на све што нам се дешава, запитамо се да ли се планета на којој обитавамо игра са нама и уместо да “вози” напред намести мењач у рикверц и вози нас у нека прошла времена која желимо што пре да заборавимо, али нам она то, изгледа, не дозвољава.
Децембар је 2025. година, а као да нам се смеше деведесете. Довољно је рећи блокаде, грађанска непослушност, Нафтна индустрија Србије (НИС), рафинерија, Америка, Русија, Европска унија, Косово и Метохија, избори и све (не)регуларности око њиховог одржавања, најава нових избора…Да ли нам прети енергетска криза? Да ли ћемо имати довољно горива, мазута, нафте, гаса…?
С правом се питамо да ли је на време могао да се спречи овакав редослед дешавања у вези са НИС-ом, зашто је потписивано све оно што је руски партнер захтевао, зашто се нису гледали национални интереси или смо ми глупа раја па не знамо да су руски интереси и наши интереси. Зашто наша земља не може да купи руски удео у овој компанији, зашто од три наводна купца на крају, изгледа, нема ниједног? Да ли се Руси играју са нама чекајући да се заврше преговори са САД и да санкције полако буду укинуте, а они задрже удео у компанији, изгледа да никада искрено нису ни хтели да га продају. Руси гледају свој интерес, а шта ми гледамо, надамо се и очекујемо? Пуно је опречних изјава и обећања надлежних, једна другу побијају и уносе забуну у народу који не види излаз из овог врзиног кола и од којег се тражи “само” једно – да верују својој држави.
Многи страхују од повратка у прошлост када се гориво куповало од шверцера који су га продавали у пластичним боцама, литра је коштала десет немачких марака. Тада смо били с неба бомбардовани ракетама, бомбама, а сад нас свакодневно, са тла, бомбардују лошим вестима.
Надамо се да нећемо на улицама поново чути оно чувено “девизе-девизе”, с обзиром на то да је у појединим мењачницама, како кажу надлежни, “дошло до тренутног недостатка евра, што је делом последица уобичајених сезонских кретања у сектору домаћих компанија, али је у великој мери проузрокован повећаном тражњом грађана после објављивања информација у вези са НИС”. Наводе да то “ни на који начин не значи да постоји проблем у снабдевености тржишта еврима и другим страним валутама”. Умирују нас да ће Народна банка Србије реаговати “како би се сачувала релативна стабилност девизног курса и да девизних резерви има довољно”. Поручују народу који је свашта претурио преко своје главе – “нема разлога за панику”.
У читавом низу дешавања која нас подсећају на кобне деведесете, као “шлаг на торту”стиже и информација о повратку БК телевизије Богољуба Карића. Карић се из прогонства из Русије вратио пре девет година. Много се “намучио” у изгнанству (само у Русији има неколико предузећа) и сада је поново пустио корене у Србији и жели да врати време назад. Видећемо чијем јату ће се та, некада једна од најгледанијих, телевизија приклонити или ће, како каже Богољуб, то бити “народна телевизија, отворена и слободна”. Својевремено су је одлуком Радиодифузне агенције брутално, уз полицијски упад, затворили због “наводне политичке пристрасности”.
Мерено таквим аршином, шта мислите колико би медија данас требало угасити? За грађане је најважније да буде медиј у којем ће се новинари бавити објективним новинарством, али данас је мало таквих у Србији.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
