САСВИМ СЛУЧАЈНО – Шаховска табла, више од поклона
Горан Ђурић, самохрани отац из Корените и радник у градској чистоћи, сасвим случајно је једним скромним поклоном променио живот свом сину Стефану. Није то била никаква прескупа играчка, телефон или компјутер, већ обична шаховска табла, спасена да не заврши на сметлишту заједно са осталим отпадом из контејнера поред којег је била бачена.
Горан је у то време радио, углавном, треће смене, како би преко дана бринуо о петогодишњем сину. Прикупљајући смеће за одвожење из Бање Ковиљаче на депонију видео је бачену шаховску таблу и понео је кући. Тиме је обрадовао Стефана, али и заинтересовао га за ову игру, која је малишану постала најдража занимација. Убрзо је дечак постао један од најбољих шахиста у школи и селу, а резултати су почели да пристижу и са других такмичења у Србији.
– Та дрвена табла је могла завршити на депонији, као и много тога што људи бацају. Нешто ме повукло да је узмем, понесем кући и покажем Стефану, који је тад имао пет година. Звучи чудно, али он се брзо заинтересовао за шах, тражио је да му покажем како се ређају фигуре и како се игра. шах му је постао омиљена играчка, почео је и да ме побеђује, а онда и да се такмичи и осваја награде – прича наш саговорник.
Стефан је брзо постао познат као одличан шахиста у Коренити, а у међувремену су пристизале награде, медаље и похвале са школских такмичења. Горан поносно истиче да му је син освојио једну сребрну медаљу на градском школском такмичењу, добио бројне дипломе, али и учествовао на турниру у Младеновцу.
– Нас двојица смо у почетку играли свакодневно шах, брзо је савладао правила и, што је најбитније, то га је забављало, није му било оптерећење. У школи најбоље игра шах, само, како и сам каже, наставник је бољи од њега. Бољи је и од мене, мада ме некада пусти да победим. Ето, добијао је у међувремену боље и квалитетније шаховске табле, али му је ова, коју сам донео те ноћи некако и даље највише при срцу – каже отац, можда, у будућности, светски познатог мајстора шаха Стефана.
За сада талентовани дечак није члан ниједног клуба, а његов тата каже да је само на Стефану одлука да ли ће се и на који начин у животу бавити спортом на 64 поља.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ТЕНИС: ЛОЗНИЧАНИН НАЈБОЉИ ТЕНИСЕР БЕОГРАДА – Пехар Милошу Скорићу
