НАШИ СМО – Није лепо
Знате оно када компјутер заглави, односно не ради исправно? Пристиснете оно једно дугме, он се покрене и нормално проради. Штета што нема такво дугме које би неко друштво, или човека могло тако вратити на ‘’фабричка подешавања’’, да крене из почетка и ‘’ради’’ нормално. Нажалост, нема га, а нама би, по свему судећи, било и те како потребно. Зашто? Па да се научимо основним стварима које смо или заборавили, или их неки нису никада ни научили.
Сви би требало да знају за неке од десет Божјих заповести – Не убиј. Не кради. Не сведочи лажно на ближњега својега. Не пожели ништа туђе. Не само да знају, већ и да их се придржавају. Нажалост, многи су то ‘’заборавили’’, или мисле да за њих те ствари не важе. Свако би требало да зна да није лепо лагати, свесно, са предумишљајем ширити полуистине и неистине. Да није лепо красти, узимати оно што ти не припада, већ је нечије, приватно, или државно власништво, свеједно, и да се то зове крађа, лоповлук, а никако не значи ‘’сналажење’’, ‘’способност’’ и слично. Требало би бити опште познато да није лепо никога уцењивати, заплашивати, претити, директно, или индиректно, на било који начин. Такође, није уопште лепо некога ударати, физички, или психички малтретирати, иживљавати се над слабијима, немоћнима, физички, или материјално.
Нипошто није лепо злоупотребљавати нечије незнање, слабије образовање, лоше материјално стање, као ни нечију доброту, наивност. Не, није никаква вештина од доброг човека правити будалу, обећавати лажно, ни доводити га у заблуду, поготово не свесно да би се од њега извукла нека корист. Није лепо ни некога приморавати да чини нешто мимо своје воље, без обзира на то хоће ли зато, можда, бити награђен, на било који начин. Нипошто није лепо друге људе, из било ког разлога, вређати, омаловажавати, због физичких, или умних недостатака, дугачијег мишљења, ставова, опредељења.
Не, није лепо ширити панику, страх, неизвесност, није лепо ни на некога викати, псовати га, претити му. Није лепо непоштовати ни нечију младост, ‘’младо лудо’’, ни нечију старост, ‘’излапели’’. Никако није лепо непоштовати друге људи и њихово мишљење, нити их силом приморавати да га промене. Уопште није лепо наређивати другоме, осим у војсци, понашати се према другом људском бићу бахато, осионо, грубо вербално, а ако га то не сломи, онда и примењивати пуку физичку присилу. Није лепо заборавити ону ‘’љуби ближњег свога’’ па ‘’љубити’’ само себе самога и најближе окружење. Није.
Ваљда све то што ‘’није лепо’’ зна свака зрела особа. Ако већина све то зна, зашто се тога не придржава? Зашто је толико ненормалних ствари постало нормално? Зашто нас не чуди што је одавно умрла срамота, што је на трагу изумирања ‘’хвала’’, ‘’извини’’, што се деца не јављају одраслима, што девојчице тинејџерке псују по улици као кочијаши, што пијан млад човек није никакво чудо, а богами ни ‘’надуван’’. Зашто је глупо учити, читати књиге, бити свој и имати став? Зашто је неопходно све укалупити, угурати у просечност, паметне заглупити, да сви носе исте фризуре, носе исту, или сличну гардеробу, и наравно по зими, јер је ‘’модерно’’, обавезно обути назувице, да вире голи зглобови, иако горе носиш зимску јакну.
Зашто је ОК да родитељи деци за пунолетство купе ‘’бесан’’ ауто, ако је син, или нове груди и напумпане усне, ако је ћерка? Није ни то лепо. Уопште. Човек је, генерално, кварљива роба, лако се полакоми, још лакше себе убеди да је његов морални пад у ствари лет у ‘’бољи живот’’, односно положај, новац, моћ, иако је све то релативно и спада у категорију ‘’данас јеси, сутра ниси’’. Многима је пад био болнији што су пре њега више узлетели. Али ми смо познати по оној ‘’ма неће ваљда мени да се деси’’, док се не деси. Такозвани систем вредности је изврнут одавно, низбрдица све стрмија и подмазанија морем бесмислица, испразних прича, поплочана манипулацијама, спиновима, уверавањима да је сваки корак ка некадашњим вредностима узалудан, глуп, унапред осуђен на пропаст. Окружени морем (полу)информација, заробљени буљењем у екране мобилних телефона, компјутера или ТВ-а, људи су све глупљи, све се прихвата здраво за готово, а мозак све мање користи за размишљање.
Они који још увек памте шта није лепо, сећају се и живе у складу са десет заповести, све више личе на залуђене оптимисте чији оптимизам и вера се граниче са лудилом, или глупошћу. Све мање је оних који немају цену и не мисле да је баш све на продају, а најмање њихов образ. Или их има, али ћуте, јер је мудрост увек тиха, а доброта стрпљива, док глупост урла, а сила је бахата. Углавном, било би добро не чинити оно што није лепо. Бар за почетни ресет.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
