ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (3) – Подстицати дечју машту
Савремена технологија подразумева да нам живот буде олакшан, али оног момента када постане господар нашег живота и преузме га, последице су страшне – престаје да постоји човек и праве људске вредности, нестаје било каквог осећаја за друге, што је веома опасно – каже Сања Симић де Граф, професорица енглеског језика и педагошка саветница
Друштвене мреже нису само губљење времена, оне носе и реалне опасности. Једна од највећих је дигитално насиље, где се деца вређају, понижавају или искључују путем порука и објава. Последице тога могу бити врло озбиљне – од повлачења у себе до депресије.
Како каже Сања Симић де Граф, педагошка саветница и професорица енглеског језика, ту су и други ризици – неприкладан садржај, лажни профили, преваре, па чак и контакти са одраслим особама које се лажно представљају.
– Многа деца нису свесна колико личних података деле јавно, што их чини лаким метама за манипулацију и злоупотребу. Ако кренемо од тог чувеног ,,лајка”, приметићемо да једно краткотрајно задовољство невероватном брзином пролази кроз фазе од компулсивног проверавања и занемаривања обавеза до емоционалне зависности која се испољава на различите начине. Најстрашнији и поражавајући начин је случај да у датом моменту из неког техничког разлога нема приступа мрежи – напомиње наша саговорница.
На питање шта друштво треба да учини да би се деца одвикла од ове зависности, одговара да има неколико алтернатива које подстичу здрав развој и праву повезаност.
– На нивоу школе или кроз сарадњу више школа, организујмо конкурс за најбоље и најкреативније идеје које подстичу љубав, толеранцију, емпатију. Дајмо до знања деци да високо вреднујемо и награђујемо праве вредности. Прилагодимо наставне садржаје деци, мотивишимо их да једним делом и они буду идејни творци и реализатори. Промовишимо писање писама, разгледница, рецимо, можемо да уведемо и занимљиве садржаје ,,твој тајни обожавалац” где би деца анонимно писала својим симпатијама или ,,имам нешто важно да ти кажем” па онда то у облику писма. На тај начин деца би размишљала, емоционално се повезивала, имала осећаје за друге, промишљала о сопственим и туђим поступцима, анализирала поступке, развила критичко размишљање – наводи де Графова.
Поред тога, децу треба мотивисати да се играју напољу, рецимо, жмурке, кликера, између две ватре, друштвене игре, спортови. Организовати дружења – дечје журке, креативне радионице, заједнички осмишљавати активности.
– Читајмо заједно, разменимо књиге и утиске, подстичимо машту и размишљање, поклонимо књигу, обрадујмо некога. Некада се и за рођендан даривала књига, то је драгоцен поклон. Кад се повеже датум битан у дечјем животу, онда се и књига лакше чита. Учимо нове вештине попут, свирања, цртања, кувања јер је у друштву све занимљивије. Идимо у природу ради шетње, камповања, планинарења које јача пријатељство и поверење међу вршњацима – наводи она.
Предлаже да се у дружење укључе различите генерације као вид размена идеја и искуства у некој активности без дигиталних садржаја, као што је прављење ајвара са бакама, помагање мајкама, старијима. То не само да оплемењује него је изузетно битно и за самопоштовање, да се деца осете битном јер су некоме нешто помогла.
ЕЛН
Илустрација: ВИ
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (2) – “Лајк” важнији од другара
ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (1) – Од разоноде до зависности
