О ЦВИЈИЋУ И У НОВЕМБРУ – Изложба о теренском раду научника
Документарна изложба „Научне екскурзије Јована Цвијића“ ауторке Биљане Радичевић, географа у Центру за културу „Вук Караџић“, која је планирана за „Дане Јована Цвијића“ у октобру, због оправданих разлога отворена је данас у Музеју Јадра. Поставка садржи двадесетак паноа на којима су изложене фотографије и документа, као и Цвијићеви ручни записи које посетиоци могу погледати до 9. децембра.
Ученике лозничких школа и публику поздравила је Снежана Нешковић Симић, директорка установе, а потом је приказан документарни филм о Цвијићу снимљен 1967. године у режији Петра Станковића, а поводом отварања музеја у Београду који је смештен у кући славног географа. Ауторка поставке је објаснила да изложба обухвата научне екскурзије српског научника у периоду од 1885. до 1925. године и да је у том периоду реализовао укупно 63.
– Прва таква екскурзије била је пре 140 година и зато сада и говоримо о том делу Цвијићевог рада. Његова путовања су му била средство помоћу којег је долазио до података о простору Балканског полуострва, рељефу, насељима и становништву. Често је и говорио да је неки простор проучен тек ако се види, прође ногама и поразговара са локалним становништвом. Све скупљене податке представљао је у бројним научним делима, тако да је и домаћу и светску научну јавност упознао са географијом Балканског полуострва кроз своја дела која су бројала преко десет хиљада страница. Изложена су 23 паноа са страницама из Цвијићевих бележница, његове фотографије које се чувају у Архиву Српске академије наука и уметности, Државном архиву Србије и Музеју града Београда – рекла је Радичевићева.
Она је подсетила да су научне екскурзије организоване у Подрињу, источној Србији и северном делу Грчке, као и у Херцеговини, Далмацији и алпском подручју. Објаснила је и то да је Цвијић путовао најчешће на коњу или пешице, углавном лети, у време распуста јер је предавао на Универзитету, тако да је од јуна до септембра користио време за научне екскурзије. Највећи број је реализовао од 1895. до 1910, касније почињу Балкански ратови, Први светски рат, а и здравствено стање научника је ослабило због честих и дугих путовања, тако да касније није био толико активан. Током 1901. је имао седам екскурзија, рекла је ауторка изложбе чијем отварању је присуствовао и Марко Јовановић, члан Градског већа.
– Реченицу да је Лозница град великана често и с правом чујемо на оваквим и сличним догађајима. Интересантна изложба је посвећена нашем земљаку Јовану Цвијићу који је кроз четири деценије рада имао велики број научних екскурзија на подручју Балканског полуострва. Прикупио је обиље података за своје научне радове и наши грађани треба да виде ову изложбу, која, као и многе друге приређене у Музеју Јадра, доприносе очувању успомена на лик и дело Цвијића које је од огромне важности за читаву нацију – рекао је он.
На изложби је говорио др Стеван Станковић, професор емеритус Географског факултета Универзитета у Београду, један од најбољих познавалаца научниковог рада и чест гост Цвијићевог завичаја.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
