ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (2) – “Лајк” важнији од другара
У савременом свету, тешко да је могуће замислити било какву активност без дигиталних технологија. Могло би се рећи да нам свима дан почиње ,,дигитално”, почевши од буђења. Како каже Сања Симић де Граф, професорица енглеског језика и педагошка саветница, прва ствар коју и ми одрасли непосредно после устајања урадимо, а пре умивања, туширања и доручка, је бар петоминутно ,,дружење” са сопственим мобилним телефоном, листање порука, позива и то све под изговором ,,да нешто битно не пропустим”.
– Док се родитељи првим буђењем баве да нешто ,,битно не пропусте”, буђење деце у савременим породицама како би се ,,купио онај јутарњи мир”, почиње гурањем таблета у дечје руке где им је препуштено да без икакве контроле гледају различите садржаје. Дан се, такође, дигитално и заврши, проверавањем ,,да нешто нисмо пропустили”. Чак и када бисмо за употребу имали апсолутно безбедну дигиталну технологију, морали бисмо се запитати – да ли нас је то удаљило од правих, искрених пријатељстава – каже она.
Како каже, некада су деца дане проводила у парку, на игралишту, у друштву вршњака – играјући жмурке, фудбал, идући у госте једни другима, а данас све више времена проводе у виртуелном свету. Уместо разговора лицем у лице, све се своди на “лајкове” и “сторије”. ,,Лајк” је постао универзални параметар животног задовољства, својеврстан стандард опште прихваћености у друштву.
– Истражујући зашто је то тако, пронађох да се заправо ради о тзв. ,,допаминској награди”, наиме, сваки лајк ослобађа допамин, неуротрансмитер повезан са осећајем задовољства. Чак и да поверујемо да су друштвене мреже осмишљене да помогну људима да се повезују, првенствено онима који су физички удаљени, ипак се поставља питање колико у самом старту има елемената манипулативности кроз алгоритме који имају за циљ да кориснике што дуже задрже на платформама. Садржаји који се промовишу су својеврсни ,,рецепти за срећан живот”, идеализована и банализована верзија живота где изгледа да постоје неки чаробњаци који се зову инфлуенсери и имају решење за сваки проблем. Та решења су инстант, слатка и питка, баш онаквог укуса који одговара сваком кориснику – каже наша саговорница.
Напомиње, да је неопходно да ,,лајк” буде праћен, да сваки нови изазове неку врсту сензације у мозгу, брзих позитивних реакција. Уколико ,,норма препоручених дневних лајкова” није испуњена, долази до депресије која се на крају заврши губљењем себе, отуђивањем, слабљењем самопоштовања, па и појачаном агресијом. Недостатак лајкова се некад заврши и трагично, а најрањивија су деца.
– “Лајк” није ,,лајк” само себе ради, већ је и у функцији поређења са другима, ко је имао више лајкова изгледа да има бољи положај у друштву. Занемарује се ко и шта лајкује, битна је потреба да смо прихваћени и све већа потреба за поређење са другима – ,,да сам бољи од других”. После силних лајкова постоји још једна потреба, боље рећи ,,болест” савременог друштва у смислу компулсивног проверавања да нешто не пропустимо или не пропратимо. Рекло би се, веома кратак пут од задовољства до депресије – наводи она.
Са друге стране, како каже, ова врста комуникације не може заменити праве осмехе, загрљаје, подршку и заједничке авантуре. Одустајањем од директног дружења, деца губе прилику да развијају важне друштвене вештине, као што су емпатија, стрпљење, сарадња и решавање конфликата. Уз то, прекомерно коришћење друштвених мрежа често доводи до осећаја усамљености, анксиозности и смањене самопоузданости.
ЕЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ДРУГАРИ ПРЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА (1) – Од разоноде до зависности
