НАШИ СМО – (Не) брже од живота
Погибија читаве трочлане породице на улици престонице – млади животи прекинути у трену; преврнут аутобус у јарку пун радника који су се враћали с посла у Сремској Митровици – троје погинулих, четрдесет повређених – само су неки од последњих делова најновије “слагалице” саобраћајних несрећа на путевима Србије. Те “слагалице” се, нажалост, часком попуне, а “делове” проналазе несавесни појединци који седају за волан не размишљајући ни о туђој, а ни о својој безбедности. Седају за волан пијани, дрогирани, надувани, бесни и обесни, изнервирани, незадовољни па ту своју празнину искаљују притискајући папучицу гаса до бесвести, све до оног “брже од живота”, свог, али и туђег.
И, докле смо догурали?
Према прошлогодишњим званичним подацима, Србија има највише погинулих у саобраћају на милион становника. По тој тужној статистици “најбољи” смо у Европи, претекли смо Бугарску и Румунију који су традиционално били “бољи” од нас. Европски просек је 45 погинулих на милион становника, а у Србији је 78 погинулих, ризик смрти од саобраћаја код нас је четири пута већи од скандинавских земаља.
Поражавајући су и подаци о превозницима који се баве ђачким екскурзијама, лане су кажњена 33 возача од којих је једанаесторо било под дејством алкохола. Ситуација у саобраћају је гора него пре десет година и поред тога што је од тада доста уложено у безбедност на путевима. Не вреди ни што је донета Национална стратегија за безбедност саобраћаја, Акциони план и бројне стратегије према којима је број погинулих у саобраћају требало да буде у сталном паду. То се није десило, број погинулих је драстично порастао. Не вреде ни строжи, неколико пута мењани и допуњавани закони о безбедности са већим казнама, као ни претња одузимањем аутомобила.
Стручњаци кажу да се стратегије доносе, али да их институције не спроводе, већ их гурају у запећак те да се новац одређен за развијање безбедности саобраћаја троши ненаменски.
У последња два трагична случаја, несавесним возачима одређен је притвор и осумњичени су за тешка кривична дела против безбедности јавног саобраћаја, за шта је прописана казна од 5 до 15 година. Возач аутобуса, седамдесетогодишњак којем је трајно продужена возачка дозвола, (како је то могуће?), возио је 120 на сат и то на опасној кривини, док је двадесетчетворогодишњи годишњи возач “аудија” возио 132 километра на сат (дозвољено је 50), прошао кроз црвено светло на семафору, имао 1,76 промила алкохола у крви и био под дејством марихуане. Поред тога што је убио трочлану породицу, тешко повређен је и његов сувозач. Овај млади човек брани се ћутањем, пре тога је рекао да је боље да је он погинуо, а да је породица жива. Тужно, убио је људе и уништио себи живот.
Да нешто дебело смрди у земљи Србији и у овој области сасвим је јасно и видљиво, докази су неумитни. Где је излаз, како се приближити другим земљама у којима је ова опасна “болест” драстично сузбијена?
Професор Саобраћајног факултета Крсто Липовац у изјави за медије каже да највећу одговорност имају креатори система, уместо да се за сваку несрећу кривица пребацује на појединце. “Неопходно је применити најбоље светске праксе и спровести корените промене, не само у саобраћају, већ и у култури понашања, образовању, одговорности институција и односу државе према грађанима. Ови лоши резултати последица су нерада и лоше координације институција”.
Добар пример да се гвожђе кује док је вруће је Јапан. У Земљи излазећег сунца деца се не оцењују све док не напуне десет година, уче се лепим манирима, самоконтроли, да поштују друге људе, да буду нежни према животињама, чувају природу, уче се како треба одлагати смеће, да буду великодушни, солидарни и уче их понашању у саобраћају. Слично је и у скандинавским земљама. Акценат је, дакле, на знању, развијању личности, а не као код нас где је најважнија оцена, бити “вуковац” по сваку цену, без обзира на то да ли је ова диплома поткрепљена и потребним знањем. Учимо се на добрим примерима у свету, образујмо и негујмо генерације које ће у свему бити боље од нас, које ће доносити добре законе, али које ће те законе и спроводити.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
