НОВИ ЗАКОН О НЕЛЕГАЛНИМ ОБЈЕКТИМА – Свој на своме
Усвајањем најновијег закона који се односи на посебне услове за евидентирање и упис права на непокретностима, држава Србија, како се наводи у образложењу Владе Србије која га је предложила, покушава да реши вишедеценијски проблем нелегално подигнутих објеката. Наиме, Закон о легализацији бесправно подигнутих објеката је од 1997. године имао више значајних измена, а најважније је било увођење обједињене процедуре 2015, када је заживело електронско издавање грађевинске дозволе, а прописани су и рокови за издавање локацијских услова, грађевинских и употребних дозвола. Иако су закони мењани и допуњавани, број објеката за које не постоји поуздан доказ о власнику за десет година је порастао, према званичним информацијама, са 1,6 на 4,8 милиона.
Најновијим законом, како је образложено, обезбеђује се да сви објекти изграђени на територији Србије буду евидентирани, а затим и уписани у катастар непокретности. Тиме се обезбеђује правна сигурност грађанима који стичу право својине на објекту и земљишту, односно земљишту испод објекта, уколико су за то испуњени услови чиме се остварује начело “свој на своме”. То грађанима омогућује да слободно располажу својом имовином кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку и легално прикључење на комуналну инфраструктуру.
Укњижба, не стварна легализација
Наглашава се, што и сам наслов закона говори, да је реч о укњижби, а не о стварној легализацији, и да је потребно да подносилац пријаве само докаже власништво. Држава не гарантује за безбедност и сигурност коришћења објекта и дела објекта уписаног у евиденцију непокретности и права на њима по одредбама овог закона. Власник у чију корист буде уписано право својине прихвата ризик коришћења непокретности и одговорност за евентуалну штету према трећим лицима.
Пријаве за укњижбу се подносе 45 дана од ступања закона на снагу и цео процес треба да траје два месеца. Они који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року то могу да ураде у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.
Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, између осталог, су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова, као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, те објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. и објекти наплатних станица и привремених саобраћајница, објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности.
Прописано је да се поступак евидентирања непокретности обавља преко дигиталне платформе коју успоставља Агенција за просторно планирање и урбанизам на информатичкој инфраструктури Републичког геодетског завода.
Накнаде за легализацију
Што се тиче накнада за укњижбу, односно легализацију како сви говоре, оне се крећу од 100 до 1.000 евра. У градовима који имају више од 100.000 становника накнада у екстра и првој зони износи 500 евра, у другој 250, у трећој 150 а у четвртој и другим зонама 100 евра.
У градовима и општинама које имају између 50.000 и 100.000 становника накнада у екстра и првој зони износи 300 евра, у другој 200, а у трећој и осталим зонама 100 евра.
У општинама које имају мање од 50.000 становника и у селима накнада износи 100 евра.
За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 квадрата није предвиђено плаћање накнаде, док би се за ове објекте површине веће од 500 квадрата плаћала накнада од 10 евра по квадрату.
Законом је прописано да накнаду за легализацију не плаћају власници објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце. Ово се не односи на оне који су градили у заштићеним зонама – природа, култура, вода, пружни појас, појас експропријације ауто-пута и брзих саобраћајница и на земљишту које је у приватној својини другог лица.
Ступањем на снагу овог закона, сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе, односно без решења о одобрењу за извођење радова, биће уписани као власништво државе.
Озакоњено 320 хиљада објеката
Иако је бесправна градња кривично дело, цветала је из године у годину. Како је наведено у образложењу за доношење овог закона, према подацима из локалних самоуправа, укупно је донето око 320 хиљада решења о озакоњењу објеката за време важења свих закона. Као најчешћи разлози за мали број донетих решења о легализацији и озакоњењу наводе се – захтевна урбанистичка, техничка и геодетска документација, недостатак планске документације, дуги и скупи административни поступци, нерешени имовинско-правни односи на земљишту и незаинтересованост грађана.
Према подацима које смо добили из градске управе, у Одељењу за планирање и изградњу у Лозници тренутно има укупно 21.649 предмета за озакоњење објеката. До 6. октобра донето је 8.829 решења, нерешених предмета је 12.820, а у решеним предметима озакоњена су 16.193. објекта. Од поступка озакоњења објеката на основу уплате таксе, остварен је приход у буџету града у износу од 81,14 милиона динара.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
РУКОМЕТ (М): СУПЕР „Б“ ЛИГА „ИСТОК-ЗАПАД“ – Лако са Смедеревом, шеста победа у низу
