ЛОЗНИЧАНИН МАРКО МАРЈАНОВИЋ – Годишње ‘’окрене’’ 10.000 километара

Најбоље је када човек успе да споји лепо и корисно, оно што воли и што му доноси добро па то чини радо. Тако је Марко Марјановић, војни пензионер, спојио љубав према вожњи бицикла са препруком лекара да се што више креће па то чини кад год му дозвољавају временске прилике. Према његовим речима 2017. је оперисао кук и ‘’ставио’’ вештачки, решавајући здравствени проблем који је имао годинама, и после захвата добио лекарски савет који је испоштовао.

– На ВМА ми је речено да се што више крећем, по могућству да пливам и возим бицикл. Услова за пливање целе године немам, али ми је бицикл био љубав од малена, терао сам ‘’точак’’, како се то говорило, још као мали, тако да сам знао шта ми је чинити. Интензивно сам почео да возим од 2018. и то чиним и данас. Сваки дан пређем од 30 до 50 километара у просеку, зависи од времена, а возим по Лозничком Пољу, Дринском, Стефановића путем и Гробљанском, одем до краја па се вратим и ту има око 25 километара. Возим и до Зајаче, идем и до Бање Ковиљаче да понесем воде са Илиџе или када је нека манифестација, углавном тамо где је мањи саобраћај. Волим да возим бицикл, уживам у томе, као што неко ужива у пецању, прија ми, осећам се лагано, здравље ме служи, а са куком, да не чује зло, нема проблема – прича Марјановић за портал ЛН.

О својим вожњама води евиденцију, чисто да зна колику километражу прелази па је у последње три године то око 10.000 километара за 365 дана.

– Неки дневни рекорд ми је 70 километара, али се тиме не оптерећујем, возим колико ми прија. Прошле године сам прешао нешто више од 9.000 километара, ове ће бити више од 11.000. Ево, у априлу сам возио 1.043 километра, мају 1.124, јуну 1.106, а десет дана нисам био ту, јулу 1.400, августу 1.518, а овај месец већ имам више од хиљаду. Обожавам да возим бицикл, а то је по два, три сата дневно. Ако је баш кишно за вожњу, онда пешачим, неки дан сам препрешачио десет километара по граду. Не могу да седим у кући. Препоручујум људима који имају времена да возе бицикл, посебно младима да се возе, да склоне главу од рачунара. Све то користим и ја, али не седим по пет сати уз компјутер или мобилни телефон. Бициклизам је дивна ствар, разгледаш боље околину него из аутомобила, здраво је и можеш лакше да стигнеш где хоћеш – каже Марјановић са озбиљном годишњом бициклистичком километражом у ногама.

Све би било још боље да има бициклистичких стаза, прича он, нарочито да су постојеће квалитетније и да буду урађене нове од Лознице до Ковиљаче и Тршића што би бициклистима дало нове могућности, а пре свега обезбедило безбеднију вожњу.

– Волим да одем у Нови Сад, како је тамо лепо за бициклисте, имају 150 километара уређених бициклистичких стаза и много света је на бициклу. Овде је много возача који не обраћају пажњу на бициклисте, трубе стално и понашају се као да нисмо равноправни учесници у саобраћају. На том плану би било добро да се нешто учини и за бициклисте створе бољи услови – каже Марјановић кога суграђани свакога дана могу видети како ужива на бициклу.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОБЕЛЕЖЕНА ДЕЦЕНИЈА ЕТНО-ГРУПЕ ‘’ЛОЗИЦЕ’’ – Песма уз подршку пријатеља

ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ УСПЕХА НА СВЕТСКОМ КУПУ – Пријем за Александра Лекића