ДАН ОПШТИНЕ КРУПАЊ – Речи и дела, раме уз раме

Lozničke novosti 19/09/2025 21:15 0

Свечаном седницом Скупштине, Крупањ је данас у сали Библиотеке „Политика“ обележио свој дан, Дан ослобођења у Другом светском рату, 21. септембар, и годишњицу боја на Мачковом камену од 17. до 23. септембра. Отварајући свечаност Оливера Симић, председница Скупштине, истакла је да данас славе рад, труд, успехе и солидарност и да овај дан буде подсетник на важност јединства и заједништва.

Председник општине Крупањ Младен Стефановић поздравио је бројне госте међу којима су били и владика шабачки Јеротеј, помоћници неколико министара, Драгана Лукић, градоначелница Лознице, Саша Максимовић, начелник Мачванског округа, представници Војске Србије, полиције и суда.

У обраћању, Стефановић је, између осталог, рекао да неће говорити о обећањима, већ о „темељима које обликују наш идентитет, о вредностима која не бледе. Крупањ је често био на удару ратовима, катастрофама, разарањима, али овде је стасала заједница која не сагиње главу пред тешкоћама, која не прихвата да је судбина одређује, него да деловање људских руку, срца и ума кроји судбину.“

– Обликују нас и мали тренуци када комшије поделе хлеб, када неко у селу покрене иницијативу да се стара школа обнови, када деца поново уче у учионицама спремним и безбедним, када локалне фирме не одустају него опстају и запошљавају, када култура и спорт цветају, не само у центру него у сваком селу. Свестан сам да су пред нама сложени проблеми, демографски пад, одлазак младих, потреба да инфраструктура буде боља, да услови живота буду достојни сваког човека, да образовање, здравство, култура буду доступни, да село не буде запостављено. Али верујем да се сваки од тих проблема решава корак по корак, не великим фразама него конкретним одлукама и делима. Сви ми имамо обавезу према онима који су овде били пре нас, који су за нас поднели терет, и према онима који долазе после нас, та обавеза није лака, али је часна. Не смемо дозволити да наша обећања буду ветар што пролази нити да наши говори буду само сенке пред великим задацима, морају бити искрени, чврсти и изведени. Не обећавајмо ветар него засадимо стабло чије ће корење бити чврсто и дубоко, а чије ће гране доносити плодове сваке године. Нека Крупањ буде место где су речи и дела раме уз раме – рекао је Стефановић.

У знак јавног и посебног друштвеног признања за доказане заслуге у раду и стваралаштву и за остварена достигнућа од изузетног значаја за развој општине Крупањ у свим областима живота и рада, данас су уручене три повеље са златном плакетом општине и осам похвалница са златним грбом општине.

Повеље су добили Јован Јањић, доктор културолошких наука из Београда, актуелни потпредседник Народне скупштине Србије, рођен у Врбићу крај Крупња. Један је од најзначајнијих српских стваралаца на пољу хришћанске културе чији радови имају нагласак на очувању националног идентитета и православне вере и превођена су на бројне светске језике. Посебно место у његовом стваралаштву заузима књига о патријарху српском Павлу „Живот свеца“.

Повеља је уручена и Денису Аличићу из Крупња, асистенту на Математичком факултету Универзитета у Београду који, како је речено, својим знањем посвећеношћу и ангажовањем представља пример младог човека који даје значајан допринос и академској заједници и локалном развоју.

Постхумно, плакета је додељена и Звонку Пешићу, бившем професору, спортисти и васпитачу у Удружењу „Зора“ у Крупњу.

Похвалнице су уручене Драгојлу Поповићу из Шљивове, добровољном даваоцу крви којем је уз похвалницу додељен и златник, Предрагу Вилотићу, професору електротехничке групе предмета у Средњој школи у Крупњу, Јасмини Милутиновић, наставници хемије, физике и основа технике у ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“ у Крупњу, Бранку Петковићу, истакнутом спортском раднику у Крупњу, Јелени Пурешевић из Лознице, главној медицинској сестри на Одељењу онкологије у ЗЦ „Лозница“, Анки Живановић из Крупња, успешној спортискињи Женског фудбалског клуба „Мачва“ из Шапца, Дуњи Марковић, успешној атлетичарки Атлетског клуба „Јуниор“ у Крупњу и „Еуропром“ д.о.о. Ваљево, због њихових бројних донација.

У име награђених захвалио се Јован Јањић истакавши да сви награђени раде не за награде, него да би учинили неко добро за свој завичај и отаџбину.

– Свака награда обавезује и ја ћу је схватити као моју обавезу према овој средини и према свима вама. Завичај се усели у човека, иако се човек исели из завичаја и како онда, да га се одрекне кад је он у њему утиснут. Нажалост, има људи који га се одрекну, такви се одричу себе. Човек који држи до себе, држи до свога завичаја. Он се њему враћа, он увек настоји да нешто учини за завичај. Ако ништа друго, а оно бар да чашћу својом и светлошћу свог дела допринесе угледу имена свог завичаја – рекао је, између осталог, Јањић.