НАШИ СМО – Рокенрол
Следеће године навршиће се четири деценије од како је, тада у залету каријере, сарајевска група “Црвена јабука” у песми “Нек’ те он љуби”, стиховима “Прође август, срећо моја, вријеме да се растане…” описала лепоте лета, летњих “шема”, али и завршетка једног од најлепших месеци у години, оних у којима су започете многе љубави или доживљени први “прави пољупци”. Ето, у недељу смо испратили август чија је завршница овај пут, посматрано из угла рокенрол музике, била у најмању руку тужна колико и растанак у “Јабукиној” песми.
Инспирисани “ситуацијом”, вероватно су многи заљубљеници у ову врсту музике помислили да је политика коначно надвладала копрцање ентузијаста чији је животни мото одржавање искре рока, од оснивања ове “дисциплине” која одражава слободан дух, жељу за бунтом против друштвених аномалија и љубав међу људима без икаквих граница. Да ли је 37 година после снимљеног култног југословенског омнибус филма “Како је пропао рокенрол”, коначно дошло време да нам буде разјашњено да је све могуће, чак и утихнути музику, уколико у то своје прсте уплету тамо неки политичари или “војници владајуће партије”?
Свакако да у време грдних турбуленција, протеста, бојкота, почетка школске године са приличном зебњом колико ће проћи времена до прве обуставе наставе, али и примене нових “економских мера” за бољи живот грађана, проблем рокенрола није ни близу доминантних, али, ето, тако, код нас је и то дошло на ред а разлози за бригу нису баш толико безазлени.
Наиме, практично два најјача музичка догађаја на којима се шанса пружа рокерима ушла су у ћорсокак и доживела крах. Најпре легендарна “Зајечарска гитаријада”, која је одржана 58. пут, скоро да није имала ни учеснике, а ни публику. Тродневни програм намењен новим младим надама, али и већ афирмисаним групама и музичарима с реномеом, скоро да није имао ко да попуни јер је већина планираних састава повукла своје учешће. А све је почело тако што је групи “Гоблини” отказан наступ на “Гитаријади” зато што су, како су потом изјавили чланови бенда, подржали студентске блокаде. Убрзо затим, као знак солидарности с “Гоблинима”, своје учешће отказали су “Електрични оргазам”, “С.А.Р.С” и “Кербер”.
Да ли је слаба посета “Гитаријади” била делом и због премештања догађаја из устаљеног “рок кампа” у Гамзиград, међу зидине старе хиљаду и седамсто година, што су многи сматрали скандалозним потезом, тек ће, можда, неко разјаснити, али гледалаца је било стотинак.
Нешто боље, али у односу на раније године видно лошије, протекао је и “Београдски бир фест”, догађај који је привлачио на Ушће десетине хиљада људи. Слабија посета и отказивање неких учесника, претпоставља се, одраз су такође лоше политичке атмосфере у Србији. Организатори “Бир феста” су се огласили на друштвеним мрежама саопштењем у којем наводе: “Свесни смо тренутне политичке и друштвене ситуације која је донела много тензија и подела. Нажалост, многи извођачи данас трпе озбиљне притиске и претње, и потпуно разумемо и поштујемо одлуке оних који су из тих разлога отказали свој наступ на овогодишњем фестивалу… Жао нам је што су и извођачи, и публика, и сама музика постали жртве политичких превирања”.
Међу онима који су отказали долазак на “Бир фест” је и група “Лету штуке”, чији је фронтмен Дино Шаран кратком изјавом “Не иду концерт и пендреци заједно”, за медије прокоментарисао њихову одлуку и, можда, сасвим довољно рекао о свему. Како год, рокенрол је, као и све друго, у дебелој кризи и остаје само вера и нада да ће се као феникс дићи из пепела и кренути даље знатно снажније.
Нажалост, времена су таква каква јесу и сигурно би многи пожелели да се барем накратко врате у оно када је “Црвена јабука”, певајући о августу и “варљивим летима” у песми с почетка текста, искрено и једноставно закључила “Било је изгледа превише лијепо да нам тако остане”…
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
