НАШИ СМО – Огледало душе
– Зашто плачеш, Милутине?
– Играли смо се у парку, а онда су деца почела да вичу ’’Ко не скаче, тај је ћаци!’’ и ја и Богдан нисмо скакали па су сви упрли прстом у нас и викали ’’Ћаци! Ћаци!’’. Ја сам рекао да нисмо ћаци, али су нам се смејали и поново викали. А ја не знам, деда, шта је то ћаци.
– То ти је, Милутине, ништа, али тако оне који не мисле као они зову такозвани ’’наци’’.
– А шта је то ’’наци’’?
– Е, то ти је оно што није ’’ћаци’’, а онда ови што их зову ’’ћаци’’, да би узвратили на увреду увредом, смислили да оне прве зову ’’наци’’, иако нису ’’наци’’, као што ни ови нису ’’ћаци’’.
– Па зашто се тако вређају? Зар не могу да буду другари и да причају као Богдан и ја. Ми се некад посвађамо, али се после помиримо и све буде поново лепо као и пре.
– Зато, Милутине, што одрасли, не само одрасли него сада већ и они што само што су пошли у средњу школу, немају стрпљења да саслушају друге и све мора да буде по њиховом. Ако није, онда се наљуте и ето дођу и до ’’ћаци’’ и до ’’наци’’. Ништа паметно.
– А јел не могу онда ови други људи који нису ни једно ни друго да им кажу да буду добри и да се помире, као што мени мама каже кад се посвађам са Богданом, а и њему његова? Увек нам кажу да другари морају да буду добри и да се воле и чувају један другог, а не да се свађају и туку.
– Тако је, али код ових нема мама, то јест нема никога ко би могао да их све окупи и смири са неколико речи и да их подсети ко су стварно и да је ружно некоме рећи да је ’’наци’’, као и рећи да је ’’ћаци’’. Овде, мој Милутине, има оних који имају утицај да их подстакну да још више вређају и буду још грубљи, а ти што би требало да буду ’’маме’’ не смирују, већ потпирују.
– И нико не може да их смири, деда? Како то?
– Тако, Милутине, што оне треће, који не мисле ни као једни ни као други, нападају и једни и други. Њих тек мрзе и више него оне против којих су и онда, ако се неко превари па каже једнима да има и код њих лоших ствари и да не треба тако, а да и код оних других има ствари у којима су у праву и да је то исправно, онда га одмах нападну да је или ’’ћаци’’ или ’’наци’’, зависи с ким прича. Њима је најтеже зато што они желе то што кажеш, да се помире посвађани и да нађу заједнички језик, прихвате да су правили неке грешке и да то треба исправити и да онда исправе и једни и други оно што није добро па да живимо нормално.
– Мислиш да ће се помирити некада?
– Тешко, Милутине, задрте су обе стране и неће да попусте па се само све више свађају. Неће нико да призна да када нешто тражи треба и сам тако да се понаша, а не сасвим супротно, а ни да схвати да се до помирења не долази увредама, омаловажавањима, претњама, а ни батинама. Ни до помирења ни до решења проблема.
– Значи, мене и Богдана ће увек наши другари звати ’’ћаци’’, а ако почнемо да скачемо да нас не би тако звали, онда ће нас неко други звати ’’наци’’?
– Види, Милутине, оно што ти и Богдан треба да знате јесте да нисте ни ’’ћаци’’ ни ’’наци’’, нисте ни глупи ни безобразни, нисте ни тврдоглави ни груби, ни самољубиви и, што је најважније, никога не мрзите и такви треба и да останете. Било да вас неко зове ’’наци’’ или ’’ћаци’’, или некако другачије, ви знате да нисте ни једно ни друго ни треће и не треба да патите због тога, а још мање да помишљате да се придружите било коме ко другоме не да да има своје мишљење. Сваки човек има право на свој став и нико нема право да га вређа због тога. Никада нико није увек у праву, сви понекад грешимо. Зато размисли о ономе што ти неко каже, упореди са твојим мишљењем и види да ли си, можда, ти погрешио или, ипак, није он у праву. Саслушај увек свакога, изнеси своје мишљење и брани га аргументима, а не увредама, свађом и силом, колико год јак да си и колико год физички био јачи од њега. Запамти и да када те неко вређа, када покушава да те омаловажи, он то заправо ради себи, то је огледало његове душе, а не твоје.
Небојша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
