НАШИ СМО – Непослушност
Да ли ће грађанска непослушност исказана кроз блокаде путева, железничких пруга, тргова, мостова, натерати власт да испуни захтеве који су им постављени, пре свега за расписивање превремених парламентарних избора? На то питање је тешко одговорити, уобичајено је рећи – време ће показати. Дакле, време ће показати да ли ће бити на страни оних који у својим рукама имају све полуге власти а пре свих – највећи број медија, полицију, већину у Скупштини која ће изгласати било који закон предложен од стране владе, или оних који немају ништа до исказивања непослушности.
Кажу, Србија гори (негде и дословно), Ужице слободан град, али је чињеница да у неким градовима непослушност исказује већи број грађана а у другима мање групе људи. Док се једни боре за испуњење захтева које у једном демократском друштву имају право да постављају, други део грађана седи у кафићима, лагано пијуцка пиће и посматра као да је у питању позоришна представа а не стваран живот. Многи међу њима се слажу са захтевима, али, очито, немају петљу да своје мишљење искажу јавно и придруже се онима како их власт назива, “блокадерима”, који не одустају јер траже нешто што им је месецима нуђено а онда ускраћено. Углавном, затвори се мало пуне (па се под притиском грађана празне) а пендреци повремено ”сретну” са главама и другим деловима тела непослушних.
Широм Србије отказују се различите манифестације, негде уметници не желе да наступе а ту је и страх од фијаска, као што је пре неки дан било у Лозници на концерту рок музичара са два имена, којем је на Видовдан уручен орден. Изгледа да је дошло време када је ордење најлакше добити, само треба показати одређене ”квалитете” и бити на правој страни. Изузетак су они којима би због учињеног ордење припало и у неким другим временима.
Да ли је звиждање, трубљење, окретање леђа, омело овог певача на чијем је концерту било малтене више полиције него публике? Није. Чак је изјавио да је било као на концерту Секс пистолса – тотална деструкција. Мора му се признати упорност, није напустио бину а могао је. Не, остао је до краја. Можда је и уживао у тој улози јер је по професији глумац. Очигледно му је у овом времену лепо, годинама је члан жирија једног од најпопуларнијих певачких такмичења, после низа година живота на маргини, “прогледао” је и налази се у жижи интересовања и појављује тамо где је то тренутно пожељно. Но, није он једини. На крају крајева, свако од нас има право на своје мишљење и политичко опредељење, он је своје изабрао.
И тако, неки ће се здушно борити да задрже своје позиције и буду носиоци или помагачи власти, а други да их сруше јер су се, по мишљењу неких, ови први заиграли и испод плашта служимо народу – служе себи. Част изузецима. Има људи које боли неправда, неједнаки аршини, зашто се неки штите, а неки не, а незадовољне су обе стране, само је питања чиме и у ком моменту.
Многи теоретичари и историчари бавили су се и баве се темом грађанске непослушности и побуна, како кажу, нико не жели да изађе и сам протестује јер је сувише опасно, хапшење вам не гине, али ако хиљаде људи изађе истовремено, свако од њих је релативно безбедан пошто постоји граница у броју људи који могу бити ухапшени и повређени. Историја је пуна примера успешних побуна које су избиле у наизглед мирним временима али и оних које су пропале на самом прагу успеха.
Нобеловац Бернард Шо је различитост међу људима описао у свом делу “Човек и натчовек”: “Разуман човек прилагођава се свету, неразуман упорно покушава да свет прилагоди себи. Према томе, сваки напредак зависи од неразумног човека”.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
