НАШИ СМО – Амбасадор
У време старе Југе када се желело сазнати да ли су људи у свету чули за Југославију и где се она налази, добијали су одговор – “А, Тито, Југославија, Покрет несврстаних”. Када се та земља распала, остала нам је наша држава Србија, коју данас многи мешају са Сиријом. Међутим, када анкетар мало припомогне и каже – Новак Ђоковић, Никола Јокић, многима се упале лампице у глави и кажу – “Да, Сербиа Новак – Ноле”.
Хтели то неки или не, Новак и Јокић су незванични амбасадори Србије јер се на свом путу успеха, никада нису одрекли земље из које су потекли, у којој су проходали, ишли у школу, за коју их вежу њихови “рани радови”, лепа и ружна сећања (сви имамо и тих ружних сећања, зар не?). То су људи који увек помињу своју земљу, Новак игра под српском заставом, порукама које исписује на камери приликом сваке победе на турниру (а било их је много у његових 38 година) показује да и те како има своје мишљење о свему што се дешава у његовој земљи и свету.
Хтео је Ноле да, када му деца стасају за школу, свије гнездо у својој Србији, у родном Београду, али чујемо ових дана (ако је веровати медијима) да је изабрао Грчку и Атину. Зашто је променио мишљење? Зашто тог тениског гладијатора неки блиски власти омаловажавају? Зашто Ноле, у једној демократској земљи, јелте, не би смео да има своје мишљење, баш као и Јокић који је ставио свој потпис као подршку владајућој странци? Зашто је Ноле доживео да му буде прескочено име при читању писма једног дечака који му се диви и где помиње да воли да игра тенис?
Све је почело када је Ноле подржао младост Србије и њихову жељу да истерају правду, да се пронађу прави кривци за новосадску несрећу и већ једном стане на крај свеприсутној корупцији. Да ли је то разлог што је највећи српски спортиста, један од најуспешнијих тенисера света, преко ноћи добио “шут карту” у земљи која се препознаје по његовим успесима (неки је знају и по шљивовици и вампирима, али не по политичару, осим некада Тита). Због свега што је урадио за своју земљу, добио је и “Повељу за допринос у промоцији интереса РС и њеног народа у свету”.
Посебна прича је Експо 2027. На питање новинарке у емисији “Око” на јавном сервису, има ли овај пројекат, као и национални стадион, економско оправдање, да ли постоји студија оправданости, од председника добија одговорда ће се остварити добит “а за пар година и много више”, као и да “када бисмо тражили економску оправданост, не би био изграђен ниједан ауто-пут”. Међу оне за које не постоји економска оправданост убројао је и стадионе у Лозници, Зајечару, Лесковцу. Можда и због тога што нема економске оправданости, на стадионима је било фушераја, на појединим деоницама нових ауто-путева већ је испуцао асфалт, (видесмо то у емисији “Сат” РТС-а) па и на брзом путу Лозница-Шабац на излазу према Липничком Шору где је било право корито од улегнућа.
Но, да се вратимна Експо. Недавно сазнадосмо и ко ће бити промотер ове изложбе, први званични амбасадор изложбе од националног значаја. Председник објави да ће то бити нико други до пензионер Јусеин Болт, бивши спринтер са Јамајке, вишеструки олимпијски шампион, некадашњи најбржи атлетичар света сада власник ланца јамајчанских ресторана. Колико је плаћен, не зна се, а и да знамо, вероватно би нам се завртело у глави. Лаик ће рећи да је мало необично посезати за спортистом у пензији поред више него светски актуелних српских спортиста, али свако има своју логику, или шта год већ.
И што рече председник свих нас: “Ми очекујемо да имамо више од 135 земаља учесница, да оборимо све рекорде и будемо убедљиво најбољи свих времена и да и нас тешко достигну, баш као што је тешко достићи и Јусеина Болта. За нас је страшно важно да подигнемо видљивост самог Експа, да људи могу да виде како и колико Србија напредује.”
У том напредовању, зашто не поштујемо нашу чувену паролу – туђе нећемо, своје не дамо? А учили су нас да је домаће увек вредније од туђег. Али, изгледа да су у овој земљи неки “лончићи већ одавно побркани”.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
