ПРОСЕЧНА ЗАРАДА У МАРТУ – Далеко од просека
Просечна мартовска зарада у Србији, објавио је Републички завод за статистику, износила је 108.013 динара, без пореза и доприноса, што је у односу на исти период прошле године више за 11,5 одсто номинално, односно 6,8 одсто реално. У марту је медијална зарада износила 81.793 динара, што значи да је половина запослених примила плату нижу од тога.
Као и увек, Мачвански округ добрано заостаје за државним просеком па је тако просечна нето зарада у марту на подручју округа износила 88.428 динара, скоро 20 хиљада мање. Уобичајено, водећи је по зарадама у округу Шабац са просечне мартовске 93.000 и још 13 динара, а следи Лозница са мало више од 87 хиљада. Иза је Љубовија у којој је мартовски просек за мало више од 300 динара изнад 86 хиљада, па Мали Зворник са скоро 84.300, и Богатић са замало 81.300. Запосленима у Коцељеви недостајала су 32 динара да заокруже на 81 хиљаду, Крупањ је за 305 динара изнад округлих 80 хиљада, а Владимирци су једини у округу испод 80, али, ако је утешно, за свега 190 динара.
Просечне зараде су, иначе, расле у свим локалним самоуправама округа у односу на претходни месец, али не много. Најслабији раст имале су зараде у Лозници и Љубовији, свега 1,5 одсто, и Крупњу 1,7, а највиши у Богатићу – 3,7 одсто, и Шапцу 3,5.
У Србији више од сто хиљада динара месечно примају у просеку запослени у 22 локалне самоуправе, од тога десет чине београдске градске општине, а и водећа је једна од њих – Стари град са 191.397 динара. Поред Београђана, изнад стотке месечно примају, у просеку, запослени Новосађани, Панчевци, као и радници у Мајданпеку и Бору, али то не значи да су достигли државни просек, попут Пироћанаца који су изнад стотину хиљада, али за свега хиљадарку и по.
Са друге, тужније стране, прималац просечне плате у Бојнику, општини Јабланичког округа, који у џеп стави 71.686 динара, мора да ради више од два и по месеца да би достигао месечни приход просечног београдског Старограђанина, а занемарљиво боље је онима из Прешева и Врањске Бање. Наспрам 22 локалне самоуправе у којима је просечна нето зарада изнад сто хиљада, налазе се 34 у којима је нижа од 80.
Статистика каже и да се највише исплати радити на рачунарском програмирању, консултантским и са тим повезаним делатностима јер су у марту примили нето скоро 310 и по хиљада динара. То је делатност која је једина премашила три стотине хиљада месечно и за ту плату онај Бојничанин треба да ради четири месеца и још десет дана.
Следе они који раде у производњи дуванских производа са скоро 250 хиљада, па пружаоци финансијских услуга, осим осигурања и пензијских фондова, са 230 хиљада, а потом они из области научног истраживања и развоја са 222 хиљаде. Није лоше ни запосленима у ваздушном саобраћају са скоро 219 хиљада, па у области телекомуникације са скоро 182 хиљаде, у области управљачке делатности, саветовање у вези са управљањем, мало испод 179 хиљада, па у експлоатацији руда метала са 168 и по хиљада или експлоатацији сирове нафте и природног гаса са мало изнад 152 хиљаде.
Иако се често каже како треба да будемо задовољни малим стварима, тешко да то могу бити они који раде у области ”остале личне услужне делатности” са 58.609 динара па и остали из 47 делатности у којима су просечне зараде испод просечне плате. Према статистици, приходи су ниски и у делатности припремања и послуживања хране и пића – мало испод 60 и по хиљада, делатности поправке рачунара и предмета за личну употребу и употребу у домаћинству са нешто изнад 62 и по хиљаде или у области прерада дрвета и производи од дрвета, плуте, сламе и прућа, осим намештаја са 63.817 динара, али и у производњи одевних предмета где је мартовски просек мало изнад 67 хиљада.
Да подсетимо, под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси, а обрачуном су обухваћени сви пословни субјекти који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама и све категорије запослених за које су послодавци доставили тај, електронски попуњен, образац.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
