НАШИ СМО – Рајс
Још мало па ће бити читав век откако је др Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар и доктор хемије, написао књигу ”Чујте Срби! Чувајте се себе” и, чини се, као нико пре, а ни после њега, није нас боље скенирао. Све наше врлине, поготово мане које нисмо искоренили ни сто лета касније, још смо их, делује, само унапредили, модернизовали и умножили. Нажалост.
Када би се мериле речи и обећања уместо дела, били бисмо прваци света у свему. На речима смо најбољи, најпаметнији, најхрабрији, насналажљиви, најдуховитији, најбољи ратници, љубавници, све нај, нај. И најнереалнији у виђењу свог места на планети Земљи, нашем значају, улози у светској политици, економији и другим пољима. Да нам није спортиста и неког њиховог чудесног ината, жеље, талента да, углавном уз помоћ штапа и канапа и милион саплитања, нас нешто мање од седам милиона не бисмо били у светском врху одбојке, ватерпола, кошарке, не бисмо имали најбољег тенисера свих времена и најбољег кошаркаша планете. За дивно чудо, одлични смо у колективним спортовима са лоптом, осим фудбала, иако се углавном слажемо као рогови у врећи. Када су у питању спортске екипе као да под нашом заставом играју неки други Срби који су, неким чудом, схватили да ”Само слога Србина спасава”.
Углавном, да нас нема, требало би нас измислити, али и проучавати јер смо мајстори да сами себе саплићемо и зарад ситне користи, малодушности, недостатка вере и стрпљења проћердамо сваку прилику да нам буде боље. Готово увек непогрешиво грешимо. Слажемо се са свим моралним стварима, сви смо за правду, поштење, равноправност, демократију (шта год то било), али само док нам то лично не смета. Тада се све мења. Већина се слаже да није у реду запошљавање преко везе, куповина радних места и слично, али када се нађу у ситуацији да баш тако решавају личне егзистенцијалне проблеме, мењају став. Онда се објашњава ”таква су времена”, ”нема другог начина”, а кључно оправдање пред собом је ”па то раде сви”.
Тако су многи за промену власти, али кад стане иза паравана са оловком изнад бирачког листића крену мисли, ако дођу други, изгубићу садашњу позицију, као да мој глас нешто значи и оно легендарно ”сви су исти”. Најпростији пример је да сви гунђају када код доктора, или на неком шалтеру други иду преко реда, ”какав је то начин”, али ако ми имамо ”везу”, исто то радимо без проблема јер, погађате, ”сви то раде”. Неправда, непоштење, мутне радње, мување илити ”сналажење” сметају само ако се лично са њима сретнемо. Тада неки постају бунџије, борци за правду, слободу, ред и закон. Исти они који су за све то марили као за лањски снег док није мечка заиграла и пред њиховим вратима.
Кажу да само будала не мења мишљење, а Кинези да “ако човјек не мијења мишљење, или је врло мудар или је будала”. Код нас се оно мења по осећају угрожености и потребе да се прилагодимо новонасталој или очекиваној ситуацији у којој ће нам поново бити добро. што би песник, можда мало преоштро, рекао ”око мене су у ствари лицемери и…” а наука објашњава да су лицемерни људи фокусирани на задовољавање својих потреба и остваривање својих интереса, а не на друге људе и грађење релација са њима.
Лицемерје је саткано од извештачености, обмане и манипулације, а лицемери су усвојили обману и манипулацију као начин комуникације. Они демонстрирају врлине које немају, осећања која не осећају и погледе на свет које немају како би обманули друге и навели их да удовоље њиховим захтевима. ”Лицемер” се може тумачити као ”лице-мер” – онај који мери своје лице у зависности од циља и контекста у коме се налази. Многи данас крију лица, носе маске по потреби, само да би пливали у, по њиховом утиску, сигурним водама.
Дошла су времена када многе маске падају, израњају права лица, а најмирнији су они немаскирани, ти мирно спавају и гледају се у огледалу без скривања погледа. Било би добро да видимо ширу слику, шта је опште добро, ако је друштво на добрим темељима, у њему владају ред, закон и мир, биће добро и часном појединцу. Када је вода мутна, нико не зна када ће га одвући вир или заробити муљ. Једном хоће. Много лакше се плива у бистрој води.
Можда је право време за читање Рајса, да се напокон сачувамо од самих себе и покажемо да смо бољи од ситног ћара на штету образа. Бар они којима је до образа још увек стало.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
