ФЕСТИВАЛ ЖИВИХ СТАТУА И УЛИЧНИХ ЗАБАВЉАЧА – Живе статуе оживеле град
Када Пољак из Америке, који живи у Шпанији, дође у 1.900 километара ваздушном линијом удаљену Лозницу, онда мора да је нешто стварно занимљиво у питању. Арон Зиобровски каже да се није покајао што је кренуо на тако далек пут и на шеталишту у Лозници јуче, а данас ће у Тршићу и Бањи Ковиљачи, забављао људе, понајвише децу. Фестивал статуа и уличних забављача, који приређује Туристичка организација града Лознице (ТОГЛ), јуче је почео у Лозници, а данас се наставља у Тршићу и Бањи Ковиљачи.
– Изузетан је ово фестивал пун фантастичних људи и талентованих уметника. Невероватно је, јако ми је лепо овде и надам се да ће овако забавно бити и у сутрашњим наступима. Ја сам овде као ”Стронгмен”, што је јако занимљиво свима, а нарочито најмлађима. Иначе сам члан мадридског Гарденерс театра, а из Луизијане сам, једног тамошњег сасвим малог, скоро непознатог града. Радујем се што ћу и сутра наступати пред овдашњом публиком – рекао је за портал ЛН Зиобровски ”Стронгмен”.
Пети Фестивал статуа и уличних забављача свој мали јубилеј обележава занимљивим програмом који је јуче испунио простор испред Вуковог дома културе децом, али и одраслима који се нису ништа мање забављали. Левитирајућа сирена око које су пролазили мехурићи била је бајковита и неодољива најмлађима, са превисоким дамом и господином на штулама морало се сликати, што није било лако, а свака од живих статуа привлачила је пажњу.
За разлику од претходних година, овог пута су живе статуе биле много живље и готово непрекидно у контакту са публиком, што је наступе учинило знатно занимљивијим.
– Довели смо заиста јаке перформере који то воле да раде и раде изузетно професионално, тако да је комуникација са публиком на високом нивоу. Мислим да је овогодишњи фестивал најквалитетнији досад. Смањили смо број статуа, али смо повећали квалитет и поред наших из Србије, овде су и статуе из Израела, Шпаније, Португалије и Пољске. Костими су јако занимљиви, људи су добро реаговали, додали смо и музику, а укључили смо у програм и локалне плесне школе, што све заједно привлачи пажњу и људи се полако навикавају да крајем априла и почетком маја овде стижу статуе и долазе да виде шта је ново – каже Кристијан ал Дроуби који се од првог доласка живих статуа у Лозницу стара да све буде на свом месту.
Моћни патуљак витез није могао проћи неопажено посебно када ”заигра” у месту, а озбиљна је конкуренција Левитирајућој сирени и пару на штулама што се тиче фотографисања.
– Много ми се допада овај фестивал, људи у Лозници су зузетни и заиста уживам у наступу. Допада ми се и ова улица на којој смо. Многи прилазе да се сликамо, и деца и одрасли, та илузија да сам јако низак је забавна, нарочито када почнем да се померам и људима се то допада. Драго ми је што сам овде и поздрав свим Лозничанима од Моћног патуљка – казао је Пољак Лукаш.
Са њим је у тиму ”Пар скулптура” и Аделина, Пољакиња која наступа као Кентаур (получовек, полукоњ) ”наоружана” копљем и одевена као античка ратница.
– Први пут сам у Лозници и задивљена сам и простором и људима и атмосфером. Изузетно је лепо бити овде данас. Није лако бити Кентаур, али испуњава ме задовољством то што видим све ове насмејане људе, све је пуно љубави и среће, долазе и деца и одрасли да се сликају са мном и испуњена сам задовољством. Атмосфера је заиста фантастична – казала је Аделина у паузи између два сликања са радосном децом.
Ако је ко до пешачке зоне стигао гладан то је лако могао да реши пошто се одмах на почетку налазила Породица са Мадеире, односно пар статуа који је стигао из Португалије, заправо са Атлантика, острва Мадеира, ближег Африци него Европи. Њих двоје су ”кували” супу у великом казану.
– Овај казан се никада не празни, колико год људи да се послужи супом, а тајну супе знам само ја – каже Госпођа Супа, односно Кристијана Нуњеш са којом је у пару Жоао Мигел.
Жоао, Дебели Ђорђо у костиму, каже да ова супа уопште не гоји, док руком прелази преко свог повећег стомака. Овај млади пар из позоришта ”Боло де Како” представља традиционалну мадеирску породицу у народној ношњи и веома лако успоставља контакт са публиком, нарочито децом коју ”храни” мадеирском супом.
– Код нас су сви добродошли, супе има за свакога, сви могу јести и ићи кући пуног стомака – поручују млади, сипмпатични Португалци.
Фестивал статуа отворила је Снежана Перић, директорица ТОГЛ, која је подсетила да су се живе статуе у Лозници први пут појавиле 2019. на ”Лила-Ло” фестивалу и одмах привукле пажњу, а онда је, наредне године, уследила пандемија корона вируса која је потрајала и 2021, али је тада могао бити одржан Сајам цвећа којем је требало употпунити програм.
– Желели смо додатни програм, а због пандемије нису могле наступати ни групе ни фолклорни ансамбли, али су могле статуе. Тако је настао статуа фестивал који је те године стекао велику популарност, а следеће добио и назив и визуелни идентитет и почеле су да долазе и статуе из иностранства. Лепа прича о Лозници се ширила, одлазили су задовољни и колегама пренослили лепе утиске тако да смо дочекали да нам се сами јављају и да можемо да правимо селекцију кога ћемо позвати – каже Перићева.
Поред статуа посетиоци су могли да се фотографишу у ”фото кабини”, најмлађи да добију цртеж на лицу, а сви заједно да се укључе у наступ бугарског удружења уличних уметника који су наступили у огромним, светлећим костимима који ”лебде”.
Први дан фестивала заокружили су лознички музичари ,,Миднајт блуз бенд” одличним наступом на шеталишту.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
