СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ПОЛА ВЕКА ОД СМРТИ ДР МИЛЕНКА МАРИНА – У част вољеног доктора
Прошло је 50 година од када нас је напустио велики, пре свега човек, велики лекар Миленко Марин који је много задужио Лозничане, казао је заменик градоначелника Петар Гавриловић. Иницијатива за враћање имена др Миленка Марина ЗЦ Лозница подудара се са педесетогодишњицом његове смрти и то је прикладна прилика да се иницијатива реализује, каже проф. др Чедомир Вучетић
Мада није међу њима већ 50 година Лозничани нису заборавили вољеног др Миленка Марина и тим поводом вечерас је одржана свечана академија у сали Вуковог дома културе, у чијем холу је била постављена и изложба о доктору који је био угледан и омиљен грађанин Лознице. Старији Лозничани и данас помињу лекара који је три деценије помагао суграђанима и оставио дубок траг не само у лозничком здравству, већ и култури.
Према речима заменика градоначелника Петра Гавриловића, Лозница је по величини можда невелик град, али по људима који у њему живе и који су живели и стварали је, она је завичај великана, град који је своје место трајно уцртао на научној и културној мапи наше земље.
– Када кажемо Лозница, прве мисли су Вук Караџић, Анта Богићевић, Јован Цвијић, Мића Поповић, који су вечно задужили не само Лозницу, већ и читав српски народ. Данас одајемо почаст, дивљење и поштовање човеку који пореклом и рођењем није Лозничанин, али човеку који је по љубави према Лозници, својој професији, љубави према Лозничанима, завредео поштовање, наклоност и захвалност генерација суграђана. Прошло је 50 година од када нас је напустио велики, пре свега човек, велики лекар Миленко Марин. Али како године пролазе, лик и дело нашег доктора су све живљи, дубоко урезани у свест и сећање Лозничана. Наша је обавеза да следимо пут који нам је трасирао др Марин, пут одговорности, посвећености, марљивости. Здравство не чине само зидови и опрема, већ пре свега људи и зато сам сигуран да ћемо, ако сви будемо следили стопе др Марина, бити кадри да стварамо амбијент у којем ћемо бар делимично бити достојни наследници нашег великог суграђанина – рекао је он и подсетио да за разлику од мале среске болнице у којој је био управник др Марин, Лозница данас има модеран Здравствени центар.
У име Здравственог центра “Лозница”, установе која је донедавно носила име др Марина, обратио се др Бранко Радичевић, помоћник в. д. директора те установе.
– Др Марин је био велики визионар, предан свом послу и није заборављао основне постулате медицине, прићи људима са хуманошћу. Он нас подсећа да је циљ посветити се и прићи човеку пожртвовано, стручно, осећајно и хумано. Др Марин је, како сам негде прочитао, волео да каже ”Лекар не сме да лечи само тело, него и ону бол која се крије у тишини” – рекао је др Радичевић.
Чувати сећање на људе и њихова дела сведочанство је о нашем постојању кроз време, али и израз самопоштовања према свом народу и себи самима, казао је, поред осталог, проф. др Чедомир Вучетић, председник Ортопедске секције Српског лекарског друштва.
– Ове године се навршава 50 година од када је умро др Марин, угледни лекар који је живот провео и делио са суграђанима. Сведоци смо да је и данас присутно сећање многих у Лозници на др Марина. Ако је и мало старијих суграђана који лично памте доктора Марина, сигурно има доста млађих који су чули од својих у породици за бригу и помоћ коју је пружао свима којима је била потребна. Здравствени центар у Лозници носио је име др Миленко Марин од 1992, али је организационим променама дошло и до промене имена 2010. године. То је пропуст који се догодио и промакао је пажњи. Верујемо да се може исправити и тако очувати сећање и одати признање заслужном прегаоцу у свом послу и часном суграђанину Лозничана. У Лозници и околини, у породицама које ту живе више од 50 година, сигурно постоји не само сећање на др Марина, већ и да знају да је бар неко у породици био у комуникацији са цењеним доктором. Лично памтим доктора и његову супругу Милицу као културне, топле, тихе људе и сусрете са њима у њиховој кући која се налазила преко пута болнице – казао је др Вучетић.
Према његовим речима, истакнути појединци показују да је могуће више постићи и више урадити и њихови примери могу мотивисати младе и све који су у могућности да ураде више за своје најближе и ширу заједницу. Лозница има знатан број људи који су у ранијим периодима остварили значајна постигнућа и они својим примером показују да је то могуће, навео је он.
– Иницијатива за враћање имена др Миленка Марина ЗЦ “Лозница” подудара се са педесетогодишњицом његове смрти и то је прикладна прилика да се иницијатива реализује. Верујемо да за то постоји довољно добре воље његових суграђана и друштвених чинилаца – казао је др Вучетић.
Подсетимо, др Миленко Марин (1891-1975), допринео је развоју здравствене заштите у овом крају и успешном раду болнице, а у знак захвалности установа је 1992. добила име ЗЦ ”Др Миленко Марин” и тада је постављена и његова биста. Дом здравља и Општа болница у Лозници функционисали су као једна установа – ЗЦ “Др Миленко Марин”, све до 2010. године, а онда су од ЗЦ настале четири самосталне установе: ОБ у Лозници, ДЗ “Крупањ”, ДЗ “Мали Зворник” и ДЗ “Др Миленко Марин” у Лозници. Недавно је поново формиран ЗЦ “Лозница”, а из назива установе нестало је име др Марина који у Лозници има улицу.
Лозничке новости су покренуле иницијативу да се Здравственом центру ”Лозница” врати име доктора Марина, што је учинио и др Вучетић, а придружио се и Град Лозница који се истим поводом ових дана обратио надлежнима.
Нажалост, на вечерашњој академији сала Вуковог дома културе била је буквално полупразна, а такав однос Лозничана легендарни лекар није заслужио, али то је већ нека друга прича.
Лекар, хуманиста, виолиниста…
Др Марин је био свестрана личност, један од стубова лозничке културе тога времена. Био је дугогодишњи председник лозничког просветног друштва ”Караџић”, руководилац музичке и хорске секције, члан концертног оркестра у коме је свирао виолину. Истакао се као члан Одбора за подизање споменика Вуку Караџићу у Београду и Лозници, обнову Вукове спомен-куће у Тршићу, градњу Вуког дома културе, и покретање Вуковог сабора. Био је истакнути активиста Црвеног крста, 1957. је одликован Златном значком Црвеног крста и проглашен доживотним почасним чланом. Основао је и лист “Подриње“…
Т.М.С.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
