НАШИ СМО – Није него
Сигурна сам да је већина нас бар једном рекла себи – е, нећу више да гледам ТВ, при томе мислим на информативне програме било ког телевизијског канала. Чини ми се да народ Србије никада као сада није толико био подељен. Ни избори не доносе праву слику јер на њих не изађу сви који на то имају право, незаинтересовани су или, како кажу, немају за кога да гласају. Као и народ, и телевизијски канали су подељени, додуше, они који су против садашње власти мање су доступни, немају националне фреквенције па их једино можете пронаћи на друштвеним мрежама. Били за власт или не били, наше чуло слуха и вида данима бомбардују информацијама о последњем протесту одржаном 15. марта на позив студената и о свему ономе што се тамо дешавало, а пре свега се полемише – да ли је употребљен “звучни топ” или није.
Гласноговорници владајуће коалиције, свезнајући аналитичари који се селе из једног студија у други и у све се разумеју, кажу, између осталог, да је суштина у речи топ, а у питању је звучник, да је организована паника међу студентима коју је, иначе, врло лако спровести, да се шабачким лекарима уручи орден јер су пацијенткињу која се жалила на последице изазване не зна се чиме на протестима рекли да је будала и да престане да гледа Н1, да је, како кажу, “тиха већина” готово невидљива и да она свој став исказује на изборима.
Има и водитеља у тим ружичастим медијима који сами себе проглашавају најгледанијим и најутицајнијим. Гледате како водитељка ћути и дозвољава да јој гост сеје мржњу према студентима на које, како каже, треба, као и у другим државама, применити водени топ, сузавац, треба их похапсити и њих и њихове професоре, ректора, јер, богати, у каквој ми то држави живимо да није у стању да заштити себе и свој народ. Кажу, грађанска непослушност узела маха, не због несреће у Новом Саду, њих није брига за то, већ по нечијем налогу руше државу. Пуна су им уста и бриге за студенте који хоће да уче.
Свакако да има студената који желе да иду на предавања и нису за бојкот, али их очигледно нема довољно да би се окупили у (не)заштићеном парку природе усред Београда па да су морали ангажовати времешне људе који на факултет нису ни привирили. На срећу, живимо у ери друштвених мрежа и ништа не може да се сакрије. Међу онима који знају све нашла се и бивша министарка Зорана, активнија него икада (чак и од актуелне министарке), да ли то значи и њен повратак? Ето нама поново једног од највећих промотера копања литијума.
На другој страни информације сасвим другачије, гости су присталице опозиције јер, кажу, представници власти неће да гостују на “Шолаковим медијима”. Међутим, има и оних трећих, мало их је, али их на срећу има. Њихове информације су поткрепљене снимцима и изјавама учесника и питањима на које надлежни још не дају одговоре. Невеште одговоре које смо од њих чули само појачавају сумњу у све оно што се догађало тог 15. марта, а потичу од најодговорнијих у овој држави. Ако вам неко каже – ми такву направу немамо, па потом имамо, али је неотпакована и налази се у магацину (и то њих неколико) и да представљају промашену инвестицију, а на крају покажу да се она ипак налазила на полицијском возилу током протеста, шта вам то показује?
Звучни топ или не – нешто јесте, а одговора на то још увек нема, као ни одговора на питање ако није држава употребила “то нешто”, ко онда јесте? Не можете а да се не запитате – ко ту кога завитлава.
Немири у Србији, гађање јајима, каменицама, прскање водом, физички напади, чак и на министра, постали су, нажалост, наша свакодневица. Уместо да се ситуација смирује, она се подгрева, председник најављује “највећи скуп у историји Србије” поводом формирања, дуго најављиваног Покрета за народ и државу. Председник свих грађана скуп је најавио на седници Главног одбора СНС. Позвао је како је рекао “буквално целу, радничку, радну, сељачку, поштену Србију која је сита свега овога”.
Сад, израз “сита свега овога”више је него упитан, свако може да га тумачи како му ћеиф.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
