РАТНИ ДОБРОВОЉЦИ ЗА ВРЕМЕ РАСПАДА СФРЈ – Без позива у одбрану отаџбине
Удружење ратних добровољаца 1990-1999. Републике Србије, њихових потомака и поштовалаца приредило је синоћ у испуњеној конференцијској сали УФК ”Лагатор” трибину о ратним добровољцима током сукоба у некадашњој СФР Југославији. На трибини су говорили генерал-мајор Милорад Ступар, пуковници Милан Јоловић и Сретен Егерић, градоначелница Драгана Лукић и Зоран Антић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.
Лукићева је подсетила да је прошлост нашег народа и државе испуњена ратовима и борбом за слободу и опстанак на вековним огњиштима са којих су неретко хтели да нас протерају и да нас потчине и да су у слободу и независност коју баштинимо најбољи међу нама уградили своје животе.
– Они су умирали да би Србија живела и ми ћемо им бити вечно захвални што нису дозволили да се тај пламен слободе угаси, чак ни онда када нам се чинило да смо у мраку петовековне турске владавине и да је угашен. Он је наставио да се распламсава од Првог српског устанка преко Великог рата па и последњих крвавих борби на Кошарама. Тешко да на свету постоји народ који је више гинуо и више страдао, али су увек изнова и изнова Срби са свих страна света хитали у своју матицу, својој браћи са дубоко усађеним идеалом правде и слободе јер не постоји већи мотив ни виши идеал од огњишта и породице, а то је светиња за сваког Србина – казала је градоначелница. Зато, навела је, није постојало нећу, није постојало назад јер је сваки Србин бранио оно што је иза њега, оно за шта живи, а то су Србија и породица
Она је нагласила и да смо у рату често побеђивали, али у миру још чешће губили оно што су наши борци пушкама и херојством ослободили.
– Често у мирнодопским условима то нисмо знали да сачувамо. Слава свим нашим херојима, али мислим да смо доста гинули за Србију и да је време да за Србију живимо, да радимо да је градимо и да поколењима која долазе оставимо јаку, стабилну, суверену и развијену државу. И данас наша земља, нажалост, води борбу за одржање државног суверенитета и територијалног интегритета и данас се боримо за слободу и данас се боримо за право на свој став, али наша дужност и обавеза је да сачувамо младост ове земље, да нам се деца рађају јер узалуд нам и путеви и фабрике, ако нас не буде било – поручила је Лукићева.
Пуковник Егерић говорио је о сецесији и иредентизму на простору некадашње СФРЈ и како се дошло до овога где се данас налазимо, али и нагласио да ”иза облака има сунца за напаћену Србију” и да ”поново хоће да запале авнојевску БиХ, Србију, Црну Гору и (Северну) Македонију”, а да ли ће успети зависи од нас.
Генерал Ступар говорио је опширно о српским ратним добровољцима кроз историју и њиховом огромном доприносу у ослободилачким ратовима.
– Ратни добровољац је човек који се у службу војске ставља без позива, осећајући да су му народ и породица угрожени. Без икакве надокнаде, без икаквог захтева прихвата команду и извршава, углавном, најтеже и најсложеније задатке, често жртвујући не само себе, већ, због своје борбе, и породицу. Српског добровољца чине част, слобода и корист отаџбине – казао је, између осталог, Ступар.
Он је нагласио и да треба правити разлику између добровољаца и паравојске јер добровољци прихватају команду и носе ознаке војске, а паравојска је организована на војним принципима, али дејствује самостално, не прихвата команде и одлучује по сопственој вољи, а често, како је навео, чини и одређена кривична дела и брука српски народ.
Јоловић је представио своју књигу ”Вук у ратној причи” која се тренутно преводи на руски и кинески језик, а прихваћена је и у руској војној академији. У њој, како каже, није описивао чојство и јунаштво, нити описивао војне операције, већ је писао о психолошком и социолошком аспекту који утиче на понашање војника, и о чему досад нико није писао.
– Како се војник понаша у рату, како страх и адреналин утичу на војника, када доживљава највећи шок у рату и како га преживљава. Који су симптоми, како ратни поклич утиче на војника, како му подићи адреналин пре акције, а како у току. Писао сам је да скренем пажњу стручне јавности и читалаца јер ми војника перципирамо по изгледу, али не улазимо у суштину, како се он бори са страхом и како да му подигнемо адреналин. Психолози кажу да је највећи страх од смрти, а ја кажем да постоји страх који га надвладава тако да војник самог себе убије, а то је страх од заробљавања – каже Јоловић.
Напомиње да се сви људи плаше, да је страх урођен свима и штити нас од опасности. Храброст је моћ владања страхом и способност да се суочимо са проблемом који га изазива.
– Нису сви војници исто храбри. Имали смо и врхунске официре у миру, али када је дошао рат недостајала им је храброст. Зато је питање да ли стручњаци могу у току школовања да обаве тестирање да провере како ће ко реаговати у стресним ситуацијама и на то желим да им скренем пажњу – нагласио је.
Он је навео и да сви добровољци на свету имају заједничке именитеље – авантуру, изазов и адреналин. У својој јединици имао је, поред Срба, и добровољце из Пољске, Русије, Мађарске, Грчке, Бугарске и каже да их могу мотивисати родољубље, новац, идеологија, мржња и освета. Пољаци који су се борили у БиХ, преживели се вратио и за време НАТО агресије на СР Југославију и борио се на Космету, рекли су му да су дошли зато што се не слажу са ставовима своје владе и да им је изазов да ратују раме уз раме са ”неустрашивим Србима”.
Државни секретар Антић навео је да би у Србији 2051. године живело око 62 милиона Срба, према просеку из времена Првог српског устанка, да нисмо толико страдали у свим ратовима кроз које смо прошли. Он је подсетио да су окупатори највеће злочине над цивилима и у Првом и у Другом светском рату починили у нашем крају.
После трибине у ”Лагатору” је отворена изложба ”72. бригада некада и сада”, а у наредних седам дана биће постављена у Музеју Јадра.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
