НАШИ СМО – Апсана
Србија је постала једна велика апсана. Хапсе се људи свакодневно – због корупције, злоупотребе службеног положаја, утаје пореза, лажног представљања, намештања тендера, прања новца, примања и давања мита, трговине утицајем…
Све је кренуло после одржавања студентских протеста под називом “Корупција убија” започетих после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду. Под притиском јавности уследила је прва тура хапшења одговорних због ове трагедије (јер се раја смирит’ није могла а и даље се не смирује), а затим су спорадично хапшени други у низу осумњичених због пропуста који су утврђивани током истражног поступка. И овог пута се испоставило да је Србија земља “чуда” илити земља у којој правни систем и не функционише савршено. Председник државе, којем то по Уставу није у надлежности, у оквиру борбе против корупције најављује хапшења уместо да то учини државни тужилац.
У првом таласу, ухапшен је бивши директор “Електропривреде” и његови сарадници, бивша градоначелница Ниша, бизнисмени, полицајци, ухапшени су и одговорни који су омогућили рад неусловног Дома за старе у Барајеву где је изгорело осморо људи. Кренуло се од хапшења ситних риба, оне крупне су, изгледа, добро заштићене а неке су, прича се, већ отишле преко “гране”. Јавност, с правом, поставља питање зашто су сви ти случајеви који су се десили пре пар година, са доказима, држани у фиоци, зашто ти људи нису раније позвани на одговорност, зашто нису, ако је већ било доказа, ухапшени? Да ли су их држали “на узици” руководећи се оним – нека их још, можда ће затребати? Зашто су их сада пустили низ воду и да ли ће их пустити да се удаве или дотична господа и госпође знају добро да “пливају” па ће им у нека доба, када сва ова гунгула прође или, што рече један пољопривредник у Бору, “кад оде овај циркус са улице”, пружити појас за спасавање.
Имамо председника који каже да “ништа не узима за себе и своје најближе”, али се многи око њега, како се испоставило после недавних хапшења, нису либили да дебело ушићаре за себе. Или новац, или станове, дипломе (макар и са приватних факултета), возе скупе аутомобиле, бахате се, не поштују ни силу ни закон, једноставно мисле да могу све без последица. Када ће бити ухапшене особе повезане са високом корупцијом на које су новинари који се баве истраживачким но-винарством годинама указивали а тврдње поткрепили бројним доказима? Зашто се примењује селективна правда према појединцима у истом кривичном поступку, неки се осуђују зато што су аутомобилом (који се у праву третира као хладно оружје) повређивали студенте или их физички нападали, а неки не. Очигледно, право и правда још увек нису за све исти, па и не чуди што су институције већ одавно изгубиле поверење код већине народа.
Нема народ поверења у институције а председник изгубио поверење у јавни сервис. Замера им начин информисања о студентским протестима, каже да су постали сервис пленума и опозиционих странака а њихове новинаре из нишког дописништва назва имбецилима. Не свиђа му се израз “одјекнула је тишина” већ, каже, треба рећи “ћутали су неко време”. Воли он и да “незгодном”новинару постави питање па чак и такво као што је “А коју сте школу ви завршили?”. И то пита новинарку која је за истраживачко новинарство добијала бројне државне и међународне награде, која је своју главу ставила у врећу зарад истине.
П.С. Након осуде колегијума РТС-а, редакције дописништва у Нишу, Синдиката и Удружења новинара Србије и нишких студената, председник се извинио јавном сервису и њиховим новинарима. У подугачком тексту извињења наводи и да о њиховом професионализму и објективности мисли “једнако лоше и да су срамота за своју професију, да нису новинари већ политички активисти”. Има људи који једноставно не умеју, или не могу да се извине. А шта ли мисли о оним “политичким активистима” који га отворено подржавају? Нажалост, поделе на све стране, неједнаки аршини, још царују у земљи Србији.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
