ПОЧЕО „СВЕТ ЖЕНА – ЕМИЛИЈА ПОПОВИЋ“ – Име за трајање
Манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“ од данас се у Лозници, после 23 године, први пут одвија под овим називом у знак сећања на прерано преминулу суграђанку, младу докторанткињу српског језика и књижевности. Отварање вишедневног програма у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић било је посвећено управо Емилији (1996-2024), а говорили су градоначелница Драгана Лукић, професор др Драган Станић, председник Матице српске, професорка др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић, Милена Кулић, председница Омладинског одбора Матице српске, и Наташа Катић, сарадница тог одбора.
Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, који уз подршку Града Лознице 24. годину организује манифестацију, поручила је да ове године она има посебно значење јер ће од сада носити Емилијине име, која је управо у Центру за културу провела годину дана одрађујући стручну праксу.
– Своју књигу „Упола саздани“, представљену крајем октобра на Сајму књига у Београду, Емилија није дочекала да сама представи, али ми то сада чинимо. Била је први добитник „Бранкове награде“ Матице српске и ми се овај пут бавимо управо њеним стваралаштвом. У догледно време ћемо се потрудити да објавимо и њену збирку поезије, а до скора нисмо ни знали да се и тиме бавила. Жеља нам је да се Емилија не заборави и зато ова манифестација од сада носи њено име. Било нам је задовољство и част да са нама проведе годину дана као приправник, а посебно је волела баш овај простор и помагала нам у организацији ове манифестације. Памтићемо је онакву каква је била за живота, ведру и веселу, како је ширила позитивну енергију и неће никада бити заборављена у Лозници. Кроз „Свет жена“ она ће наставити да живи – рекла је директорка замоливши посетиоце да минутом ћутања Емилији одају пошту.
Манифестацију је отворила градоначелница Драгана Лукић, поздравивши Емилијине родитеље, госте из Матице српске и суграђане. Она се осврнула на историјски аспект улоге жена у друштву изразивши понос што манифестација посвећена афирмацији женског стваралаштва у свим сферама од сада носи Емилијино име.
– Говорећи као градоначелница, и у име свих оних који су имали то богатство да познају Емилију и сарађују са њом, морам да кажем да је била дете нашег града, весело, радознало и креативно. Свако ко ју је познавао видео је ту искру посебности у њој. Била је сјајно дете, ученик и студент, стипедниста Града Лознице, Фонда за младе таленте и Министарства науке, технолошког развоја и иновација, дете за пример и понос. Након успешно завршених студија вратила се у Лозницу с циљем да својим трудом, залагањем и стручношћу допринесе развоју језика, књижевности и културе у завичајном крају Вука Караџића – рекла је градоначелница.
Она је подсетила да је Поповићева поред стручне праксе у лозничком Центру за културу, писала и стручне радове за часопис о културној историји Јадра „Призор“ и да није престајала да учи и ради на свом развоју.
– Константно се усавршавала и надограђивала знање како би једног дана остварила своју мисију да постане угледни и признати стучњак у области српског језика и књижевности, да на најбољи начин у земљи и свету представља културу и традицију како Лознице тако и Србије. Нема особе која је упознала ову сјајну девојку, а да није остала очарана њеном енергијом и лепотом њеног бића. Била је тако посвећена, вредна и изуетно талентована млада жена која је занесено волела књижевност и у свом кратком, али инспиративном животу освојила је „Бранкову награду“ Матице српске чији редовни члан је била од 2021. године, а у 2024. постала члан сарадник. Емилија је пленила својом ведрином, једноставношћу и продуховљеном лепотом – казала је Лукићева.
Она је навела да је све бескрајно растужила и затекла вест да нас је Поповићева напустила и да у тој борби, ипак, није могла победити.
– Постоје особе које се појаве, засијају јако, а онда се преселе у вечност да нам заувек сијају и инспиришу нас да наставимо њиховим путем инспирације, доброте и знања. Наша Емилија је свакако та звезда водиља која нас, сигурна сам, и данас гледа и обасјава својим осмехом. Зато што је била тако дивна душа, биће које треба да буде пример свим младим женама, пре свега, али и свима нама како се посвећено учи и ради оно што волиш, одлучили смо да од ове године манифестација носи њено име у част свега онога што је Емилија била и што је представљала за своју породицу, пријатеље, свој град и земљу. Драгу Емилију родни град неће никада заборавити, живеће кроз своје радове, кроз ову и друге манифестације у Лозници и сви који су имали прилику да је упознају и сарађују са њом причаће о њој. Преносиће своје успомене на нове генерације, како би сећање на њу живело. То је наша обавеза и наш дуг према Емилији. Увек ћемо бити поносни на то што је божанским провиђењем била послата баш нама у Лозницу да нас оплемени научи и обогати наш живот. Нека јој је вечна слава – рекла је Лукићева.
Професор Станић је испричао да је Емилија била његова студенткиња, истичући да је била дете изузетног талента.
– Сјајно је кренула у проучавање књижевности и ту је дала такве резултате да је то одмах било примећено. Њена студија је објављена неколико дана пре њене смрти и у једном тренутку, када је изашла из коме, могла је да види своју књигу. Држала ју је у рукама, осмехујући се. Чудесан је то таленат и прекраћен живот због чега наша жалост нема смирења. Била је дете које је себе уградило у Омладински одбор Матице српске и едицију „Прва књига Матице српске“, у странице њеног летописа, и све то је сведочило о сјајном таленту, сензибилитету, врло рафинираном, у исто време једном рацију који је умео о тим рафинираним доживљајима на убедљив начин да говори. Страшан губитак не само за Матицу српску, већ и за српску књижевност, за Лозницу, Нови Сад и факултет, за све који су је волели и знали – рекао је председник Матице српске.
Емоције није могла да сакрије ни професорка Пешикан Љуштановић, рекавши да је била Емилијина менторка за мастер рад и докторску дисертацију.
– Нажалост, Емилија није стигла да одбрани тему јер је после два дана након пријаве отишла у болницу. Рећи да је страшан губитак, то је скоро сувишно, али интелектуално, са становишта изучавања књижевности то јесте огроман губитак. Била је млада, а за свој мастер рад добила је прву „Бранкову награду“, за коју, иначе, конкуришу студенти са целог српског подручја. То је изузетан рад о Момчилу Настасијевићу чије су драме једна од оних енигми и интелектуалних и интерпретативних која дан данас није разрешена. Емилија је направила мастер рад у коме су неке идеје по зрелости на нивоу најбоље дисертације. Она се спремала да се бави врло захтевном темом и имала је страст и импулс. Огроман интелектуални и људски губитак. Објавом њених радова надокнадиће се део губитка, али целина никада – рекла је она.
Сутра ће на шеталишту у Улици Јована Цвијића бити отворен „Осмомартовски базар“ у организацији Туристичке организације града Лознице, а у недељу ће у Вуковом дому културе публика моћи да види позоришну представу „Госпођа из круга двојке“ Позоришта „Славија“, у којој играју Ивана Панзаловић, Андрија Ковач и Саша Пантић. Почетак је у седам сати увече.
Долазећег уторка у Музеју Јадра у истом термину биће отворена изложба „Графике – ретроспектива“ Даниеле Фулгоси, редовне професорке Факултета примењених уметности у Београду, а наставак манифестације је 14. марта када ће Удружење пословних жена „Креативна визија“ и Удружење пословних жена Србије од подне у Галерији „Мина Караџић“ организовати програм под називом „Женски етно-хаб“. Такође у петак, у седам увече, биће одржано предавање „Шик диван“ Смиљане Попов о моди 19. и 20. века и еманципацији жена.
Последњи програм „Света жена“ је 21. марта када ће у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић бити обележен Светски дан поезије уз програм Омладинског одбора Матице српске.
Организатор манифестације је Центар за културу „Вук Караџић“ уз подршку Града Лознице.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КАКО НАДОКНАДИТИ ЧАСОВЕ И ОБРАЧУНАТИ ПЛАТЕ – Школе нејединствене
