КАКО НАДОКНАДИТИ ЧАСОВЕ И ОБРАЧУНАТИ ПЛАТЕ – Школе нејединствене
Министарство просвете послало је крајем фебруара допис школама да доставе план надокнаде часова а као рок наведен је 3. март. Како истичу у министарству, до сада је познато неколико сценарија за надокнаду градива – продужење школске године, због чега би морао и да се помери датум одржавања мале матуре, затим, увођење радне суботе, скраћење часова на 30 минута, али да се повећа број часова по дану, или да се скрати градиво.
Поједине школе које су имале неки вид обуставе наставе већ су доставиле планове, али има и оних које то нису учиниле. Како тврди наш извор, од лозничких школа само је гимназија послала план надокнаде. Каже, став већине је да је бесмислено надокнађивати час који је трајао 30 минута и због тих 15 минута понављати исту наставну јединицу и да су министарству послали само оквирни план надокнаде у смислу – када се стекну услови.
Министарство је директорима школа упутило и допис да доставе обрачун плата запослених у складу са бројем сати које су провели у учионици с обзиром на то да први део фебруарске плате просветним радницима треба да ’’легне’’ на рачуне сутра, 6. марта.
– Актив директора основних и средњих школа у Лозници које су имале било какав вид штрајка у фебруару, а у питању је тринаест школа, упутиле су допис Министарству просвете, Министарству финансија, Влади Републике Србије, Инспекторату за рад у Министарству рада, да нам дају смернице, сматрамо да допис нема тежину, није подзаконски акт. Сви смо послали обрачунате пуне плате без умањења и то нам је враћено, није верификовано, што значи да министарство инсистира на умањењу. Ми ћемо, ипак, то морати да урадимо да би сви добили плату, а у супротном, плату нико неће добити – каже наш извор и додаје, да од министарства све инструкције добијају усменим путем.
Како каже, са смањењем плата школе немају обавезу да надокнађују часове, а како пише у допису Министарства, услов да им се исплати та разлика је да се часови надокнаде, тако да ће о томе одлучивати сваки колектив посебно.
Највећи проблем, како тврди, јесте нејединство директора школа.
– Да је бар 50 одсто школа поступило као ми, извршио би се притисак, само је нас 10 одсто овако поступило – каже извор ЛН.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
