МИНАМИ ХОШИНО, ЈАПАНКА У ТОГЛ – Океански Талас у Лозници
О Србији је знала само да је лепа, за Лозницу није ни чула. Новак Ђоковић је, наравно, симбол ове земље, а Пикси, Драган Стојковић, легенда је у Земљи излазећег сунца, и то је било све са чим је двадестосмогодишња Јапанка Минами Хошино дошла у Србију маја прошле године, а наредног месеца у Вуков крај.
– Вук је заслужан за ”једно слово, један глас” и много му хвала због тога. Захваљујући томе лакше читам и пишем српски, ћирилицу, него што говорим. У Јапану сам дипломирала на међународним односима, а студирала сам и пољски језик који није попут српског, али ми је помогао да разумем падеже којих у јапанском нема и јако су тешки – каже Минами која је наш језик почела да учи тек по доласку у Србију и сасвим се добро сналази.
У Туристичкој организацији града Лознице (ТОГЛ) где тренутно ради у оквиру програма Јапанске владине агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА) сви јој, каже, помажу и када проговори на енглеском обавезно следи – ”Причај српски!”.
Хошино објашњава да је и писање и читање на српском много лакше него на њеном језику у којем су у употреби три писма – хирагана, катагана и канђи које има око 50.000 слова, а у школи се до шеснаесте године учи око десет хиљада. ”Можемо да их читамо више, али не и да пишемо. Не памтимо их”, каже Минами.
Хошино, иначе, живи у Фукуоки, граду који има становника приближно као Београд, а смештен је на северној обали најјужнијег јапанског острва Кјушу на којем зими није хладно као у Лозници ових дана. Велика је разлика између Фукуоке и Лознице, али ова насмејана девојка каже да воли живот у нашем граду зато што има више времена за себе, за дружење, али и за кухињу.
– На почетку сам била мало усамљена јер никога нисам познавала, али се сада уопште не осећам тако. Имам пријатеље овде, зову ме на дружење и забаве и то заиста ценим. Волим да идем на зелену пијацу у куповину и свакодневно кувам. На почетку су ме на пијаци питали да ли сам Кинескиња, али сада тамо имам добре пријатеље и памте шта купујем – ”Хоћеш млад сир, јел?”, ”Суве сланине, јел?”, а има и момак који ми увек поклони сезонско поврће и воће и то је баш љупко – прича са осмехом Минами.
Српска кухиња је понекад преслана, али је воли, каже лозничка Јапанка, квалитет хране, воћа и поврћа је много виши него у њеној земљи, а сарма, пасуљ, ћевапи, мућкалица и подварак су јој омиљена јела. Чварци?
– Ох, дуван чварци, да! Одскора сам велики обожавалац печења, свињског, посебно јагњећег. Волим купус салату, шопску, српску… – ниже омиљена јела Минами која се полако усавршава и у њиховом спремању.
Како о Србији ништа није знала, очекивања јој нису била много велика, а као студенткиња је боравила у Пољској и замишљала је да ће овде бити нешто слично.
– Испоставило се да је потпуно другачије, на позитиван начин. Србија моја очекивања увек спектакуларно премаши – наглашава Хошино и додаје да је боље што је тако.
Каже да много воли људе у Србији и да су увек много љубазни и да лако изражавају емоције, што није уобичајено у Јапану тако да и то сада учи. Мало је необично то што много гласно причају, али су изузетно гостопримљиви и када год јој је потребна помоћ, вољни су да помогну.
– А и када ми помоћ није потребна – ”Обуци се! Веома је хладно.” – смеје се Минами.
Она наводи да је Лозница место веома погодно за живот, а богато и природом, што је предност. Воли да се шета викендом поред Дрине, Гучевом, Тршић и Бања Ковиљача су јој, такође, врло лепи. – Чак и поглед са мог прозора је такав да ми никада није досадно да гледам кроз њега. Са прозора видим ”Вискозу” и прелепо је, заиста – доказује Хошино да људи са стране виде лепоту и у ономе у чему је домаћи ретко уочавају.
У Лозници ју је изненадила и бројност манифестација и концерата на којима наступају не само познате групе из земље, већ и из иностранства и увек је, каже, одушеве, а највише то што се много пажње посвећује традицији.
– Такође и то што ТОГЛ и Град слушају младе и мисле да млади треба да буду на фестивалима. Директорица Снежана (Перић) увек слуша глас младих и повезује традицију и младе, ново и старо заједно. Људи су ангажовани на манифестацијама и то је јако лепо. Ми у Јапану имамо много традиционалних фестивала, али је тешко привући пажњу младих. Ја сам на ”Лила-Ло” фестивалу имала радионицу како се прави оригами, о калиграфији и била је ту јуката, лакша верзија кимона, па сам питала волонтере да ми помогну и сви су били јако посвећени док смо се спремали две, три седмице. Нисам очекивала толико помоћи, али су тражили и најмање детаље да им покажем да би били савршени. Била сам дирнута и много срећна због тога. Нисам морала да им помажем ни да људима обуку јукату, толико су били савршени – не крије задовољство Минами.
Она породици и пријатељима, удаљеним око девет хиљада километара одавде, свакодневно прича о лепоти живота у Србији и Лозници, а следеће недеље требало је да је посети дечко, али због посла је пут одложио. Чула је да Лозница има одређене везе са Јапаном јер су тамошњи инжењери учествовали у настанку ”Вискозе”, а и бањска фонтана је јапанска. Зна и да су у КУД ”Караџић” долазили њени земљаци, као и да су Лозничани гостовали у њеној земљи. О животу у Лозници, као учесница програма ЈИЦА пише неку врсту блога, а понекад објављује и на свом инстаграм налогу. Иако би могла да отпутује на одмор у Фукуоку, две године у Србији су кратке и не жели да изгуби ниједан дан у овој земљи и граду и међу људима чије квалитете, изгледа, лакше увиђају људи отворених срца који стижу из даљине.
Звездано Поље
Име Минами Хошино се на канђију, писму сличном кинеском, пише тако да свако слово има своје значење, објашњава она. Хоши значи звезде, Но је поље, Мина су таласи, а Ми је океан тако да би се њено име могло превести као Звездано Поље на Таласу Океана, и сасвим јој одговара.
Срећни због Минами
Минами није случајно дошла у Лозницу, каже Снежана Перић, директорица ТОГЛ, која наводи да је волонтерка из Јапана задужена да помогне у дигиталним технологијама пошто је њена земља напреднија у тој области.
– Срећни смо зато што је управо она дошла, дивна је и сарадња са њом је изврсна. Ми смо од Туристичке организације Србије добили препоруку да, као једна од најуспешнијих туристичких организација у Србији, примимо волонтера и конкурисали смо код Јапанске владине агенције за међународну сарадњу. Процес је трајао две године, они пажљиво одабирају сараднике, а тај пројекат је јединствен јер је Србија једина земља Европе са којом Јапан има размену волонтера. Минамин боравак у Лозници и у ТОГЛ у потпуности покрива Влада Јапана и нас не кошта ништа – напомиње Перићева.
Н. Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КАКО СЕ ЛОЗНИЧАНИН ОЖЕНИО КАНАЂАНКОМ – Љубав преко океана
ЏУДО: СЕМИНАР У ДАИШИН ДОЂО КЛУБУ – Легендарни Вук Рашовић у Лозници
