ЏУДО: СЕМИНАР У ДАИШИН ДОЂО КЛУБУ – Легендарни Вук Рашовић у Лозници
”Лозница је за нас култно место. Ту смо имали први контакт са Јапанцима и први пут учили прави џудо. Дотад је све било из књига”, каже осамдесетпетогодишњи Вук Рашовић, човек који је од Интернационалне џудо федерације добио признање да је велики мајстор џудоа, као и плакету за изуезетан развој џудоа. Он је синоћ учествовао на клупском семинару лозничког Даишин дођоа, на којем се се окупили, према речима Младена Буразеровића, председника клуба и Националне академије рекреације и спорта Србије (НАРС), аикибудоке из Лознице и Београда.
– Сазнали смо да је у Лозници јапански инжењер звани Бамба, који је радио на изградњи ”Вискозе”, покупили смо струњаче из Београда и донели их овде да се први пут сусретнемо са правим џудом. То је било 1956. и тада сам усвајао прве покрете, а да се бавим овим спортом, може се рећи професионално, почео сам шездесете. Било је тада доста студената из Херцеговине и Црне Горе, правих горштака, који су били јаки и када нису знали много технике, али ми је ишло добро и постизао сам резултате – сећа се Рашовић.
Он је за портал ЛН прокоментарисао и разлике између данашњег џудоа и онога из времена када је почињао. Каже да се и спорт усавршава и напредује и да Србија не мора да брине за будућност џудоа јер и данас има одличне џудисте и џудисткиње.
– Технике се прилагођавају такмичарским условима. Имате наспрам себе момке који дижу 200 килограма у бенчу, 300 из чучња и како да их баците? Ту се спремају технике, изненађења са неочекиваних страна и понекад се заиста виде невероватне ствари. Напредује се. Џудо је увек био добар и увек су шампиони били велики и прави, имали смо једног Бајчетића, Обадова, Радомира Ковачевића, Мошу Лучића, Тодора Баришића… асове међународног нивоа. Фантастични су џудисти из других земаља, а и ми имамо сјајне асове и задовољан сам. Немања Мајдов је витез без мане и страха. Ту су Александар Кукољ, Страхиња Бунчић, Марица Перишић, Милица Жабић и Милица Николић, Андреа Стојадинов, то су Амазонке. Сале су нам препуне деце, имамо турнире са по хиљаду такмичара и ми који смо били на почетку тога заиста смо срећни. Бољи су од нас и то је добро, али не заборављају и кажу да они ово сада раде ”са наших рамена”. Ми бисмо се могли похвалити посвећеношћу и љубављу са којом смо то носили. Непрекидно сам у овоме 70 година и није ми досадило, свако јутро се будим жељан и нисам једини – каже Рашовић.
Он се последњи пут борио 2019. године, а затим је пандемија прекинула такмичења, а дошле су и две операције. Ипак, како каже, свакодневно тренира пет сати и не искључује могућност да се ускоро врати на татами. Наглашава да спорт одржава тело, али је највећа корист у томе што одржава и ум. Посебно га срећним чине семинари на које га позивају широм Србије и на којима види сале пуне деце коју бављење спортом чини, истиче, поштеђеном од доколице и лоших утицаја.
Рашовић је од синоћ почасни председник НАРС-а, а поводом Дана државности Србије уручена му је и Посебна повеља за допринос развоју спорта.
– Нарочита нам је част што је легенда нашег и међународног спорта вечерас код нас у гостима. Изузетан је спортиста и стручњак и оно што су Новак Ђоковић у тенису и Никола Јокић у кошарци, то је он у џудоу. Он је и један од промотера нове вештине и спорта аикибудо и због тога је, поред осталог, вечерас са нама, а ту је и да покаже одређене технике из своје специјалности – каже Буразеровић.
Јубиларне повеље добили су синоћ и сенсеи Сретен Јевтић из Бадовинаца, члан Управног одбора НАРС, за 45 година у спорту, и Ромео Петровић из Београда, председник српске Аикибудо и кобудо академије, за 30 година у борилачким вештинама.
Н. Т.
Фото: ЛН и Даишин дођо
ПРОЧИТАЈТЕ И…
