НАШИ СМО – Године
Оде још једна година илити 365 дана. Пролетеше. што смо старији, све брже пролазе, а кад смо млади, то и не примећујемо. Луде године су за нама, да ли су још луђе пред нама? Судећи према најавама, живећемо као у бајци. Млади ће моћи да купе станове по најповољнијим условима, стари ће имати веће пензије, расте минималац, лечиће нас млади и они старији повратници из иностранства, имаћемо све више асфалтираних путева (овај “наш” брзи је завршен пре неколико недеља, али касни због, како каже онај ко треба да га отвори, “папиролошких проблема”). Иако у уторак тачно у поноћ планета Земља завршава још један круг, на улицама се још увек не осећа новогодишња еуфорија. Постоји нека друга врста узбуђења, али далеко од новогодишњег. Да ли размишљате где ћете дочекати њено височанство нову 2025. годину? Наравно, тешко је после свега што се десило у овој старој размишљати о томе, али живот иде даље и баш зато се не сме дозволити да се такви догађаји понављају. “Паметан се учи на туђим грешкама, а будала на својим” – каже стара народна, нажалост, ми никако да се научимо ни од туђих, а ни од својих.
Додуше, славља су за многе већ почела, почевши од Никољдана, најмасовније српске славе. Ако не славите, вероватно сте били на слави, ако сте били превише весели па попили коју више, а потом се латили волана, врло вероватно да сте наишли на оне који траже од вас да “дувате” па да вам је то и пресело. И нека је. Ту су снаге реда кад већ немамо вештачку интелигенцију да нас контролише. Одавно нисам видела бољу рекламу против несавесних возача, наиме, један од њих мортус пијан хоће да уђе у ауто и да вози, а његов лимени љубимац му то не дозвољава и затвара му врата пред носом. Замислите, када би у будућности заиста било тако.
Што се тиче напретка у ауто-индустрији, оно што је изгледа извесно су летећи аутомобили (још нисмо спремни да купимо ни електричне а ево, говоре нам о летећим). У појединим градовима (тачније у Италији и Француској) за летеће таксије граде потребну како се то стручно каже, инфраструктуру. Све друго је непознаница, какви ће бити саобраћајни прописи у ваздуху, ко ће контролисати њихово поштовање, да ли ће постојеће ауто-школе моћи да обучавају кандидате за управљање овим возилима или ће се то, што је вероватније, обављати у школама летења којих има и код нас. Углавном, летећи аутомобили већ постоје. Па кад почне летење изнад наших глава, морамо гледати испред и око себе да нас неки несавесни возач не покупи својим возилом, али и у небо да случајно не останемо без главе. Али, све ће то бити “лепо” регулисано и испоштовано као и ово до сада, дакле, чувајмо се. Тренутно, већина нас “лети” по граду тражећи место да паркира свог обичног четвороточкаша.
Но, да се вратим на предстојећа славља. Поред званичне Нове године чека нас и Српска нова година и неколико кућних слава које су се преселиле и у институције, установе, политичке странке, болнице… Сви имају неку своју славу, а неки су их већ и обележили. У српској традицији слава се везује са особу, за људско биће, породицу, али српски народ очигледно воли новотарије. За време комунизма “испод ока” су гледани они који славе, да би управо највећи противници постали и највећи верници. Данас се све и свашта у земљи Србији освештава, црква се воздигла више него икада па хоће да присваја и школска игралишта. Али, будимо позитивни (ако можете), све проблеме ће институције да реше, по принципу “ни по бабу ни по стричевима”. Треба мислити позитивно, у нову годину ући са лепим мислима и остваривим жељама. Пазите, остваривим, немојте пожелети нешто што вам се не може испунити. Потребно је “тако мало” а у ствари “тако много”.
Па, срећна вам нова година!
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
