ВЕШТЕ РУКЕ – Јасминини томте патуљци
Посетиоцима ‘’Божићног базара’’ на шеталишту међу мноштвом изложених рукотворина посебну пажњу привлаче дугобради патуљци, са великим носевима и капама које им покривају очи. Застану малишани, али и одрасли јер ови ‘’ликови’’ не могу да буду непримећени. Има их разних величина, у различитим одевним комбинацијама, а свима је заједничко да их не било да није вештих руку Јасмине Стефановић.
Она није Снежана из бајке, а ни патуљака нема седам, већ далеко више и далеки су рођаци оних из бајке браће Грим. Стоје мирно, мали и велики, сви слични, а различити, и сви неодољиво симпатични, на неки посебан начин.
– Све је ручни рад, радим их током целе године, и сваки је уникат. У зависности од величине за израду једног ми требају најмање два, до три дана пошто има доста лепљења, шивења. Ово је трећа сезона да их радим, а ове сам их урадила око 120. Има интересовања, најчешће људи купују црвене патуљке, ваљда да слуте на радост, углавном их баке узимају за унуке и траже два иста, воле да пазаре и младе мајке и углавном траже оне беле боје –прича Јасмина па прекида разговор да услужи једну мајку са клинцем.
Патуљке прави у својој кући, ту је њена ‘’радионица’’, а у све је ушла случајно не слутећи да ће јој ови необични ‘’маторци’’ толико постати важни. Јасмина је имала здравстевни проблем, борила се са карциномом и после зрачења морала је да буде у кући, да се не излаже сунцу, а било је лето.
– Имала сам много времена и да мало скренем мисли почела сам да украшавам теглице, флаше, а онда видела ове патуљке и ‘’провалила’’ како се праве. Буквално сам правила патуљке по цео дан, заокупили су ме, био је тежак опоравак, а они су ми били лек. Све док могу правићу их јер никад нећу заборавити колико су ме ишчупали. Потврдили су да колико је битно лечење, битно је и да психички будеш ок, а мени су помогли у томе моји патуљци – објашњава уз осмех ова самохрана мајка двоје деце.
Њени патуљци нису играчке, већ украс који није намењен за малу децу јер би могла да их оштете. Јасмина објашњава да могу да трају друго једино су ‘’алергични’’ на влагу пошто се у њиховој изради користи много картона. Ови дугобради могу бити мали па да стану на неки сто, део намештаја, али и виши од неког предшколца пошто им капе ‘’парају облаке’’. За патуљке, које многи користе као украс, књиге кажу да су породични заштитници, радохоличари, да доносе срећу, или несрећу, а постојбина им је север Европе, односно Скандинавија.
У зависности од земље из које долазе имају различита имена, тако их у Шведској зову ‘‘томте’‘, Норвешкој ‘‘нисер’‘, а Финској ‘‘тонту’‘. На шведском ‘’томте’’ значи ‘‘домаћин’‘ и верује се да душа првог станара куће, или фарме живи у патуљку, тако да свој вољени дом може чувати годинама касније. Овај кућни дух из нордијског фолклора одувек описиван као биће које има црвену капу и сиву одећу, обавља кућне послове и очекује да буде награђено бар једном годишње око зимског солстиција омиљеном кашом. Новогодишњи ‘’томте’’ помиње се у многим старим германским причама и бајкама и не треба их мешати са рођацима, енглеским баштенским патуљцима.
Захваљујући Јасмини ови ликови са капама преко веђа налазе се тако и у Лозници, тренутно на шеталишту, односно ‘’Божићном базару’’, али са изгледима да већина промени адресу током празничних дана.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
