ПИТАЛИ СМО НАДЛЕЖНЕ – Каква су нам склоништа?
Свакодневне слике ратних сукоба широм света, претње нукеарним ратом, као и бројне друге недаће које се дешавају, намећу последњих дана питање – шта би било кад би било и како бисмо се ми данас снашли и заштитили у случају избијања рата? Скоро да смо заборавили бомбардовање 1999. године и НАТО агресију, када су јавна склоништа постала нешто о чему смо после дуго времена морали да размишљамо али и да их користимо.
Данас о тим објектима у Србији брине Јавно предузеће за склоништа које само на подручју Београда управља са 980 јавних и блоковских склоништа, али и са 462 склоништа на територији више градова и општина широм државе. Од укупног броја, три таква склоништа се налазе у Лозници, потврђено је за Лозничке новости из овог предузећа, које је у допису објаснило да се одржавање склоништа ради према програму пословања овог предузећа, као и “према расположивим средствима, људским ресурсима и финансијским могућностима”.
– Од више хиљада склоништа у Србији, Јавном предузећу за склоништа поверено је управљање и одржавање 1.442 јавних и блоковских склоништа, на територији 48 општина. На подручју Града Лознице наше предузеће управља са три јавна блоковска склоништа. Одржавање склоништа се врши у складу са важећим правилником о начину одржавања склоништа и прилагођавања комуналних, саобраћајних и других подземних објеката за склањање становништва – наводи се у допису.
Како још стоји у одговору на наше питање колико често и на који начин се контролише стање таквих склоништа, из овог предузећа објашњавају да се “врши редовно одржавање, провера стања склоништа, опремање мобилном опремом и припрема за издавање објеката у закуп”.
– Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије обавља инспекцијски надзор, а у складу са налозима инспекције, по приоритетима се ради унапређивање услова, за евентуални боравак становништва у склоништима и обезбеђује функционалност склоништа. Рад нашег предузећа је у надлежности Владе Републике Србије, односно ресорног министарства, али, напомињемо, да је Јавно предузеће за склоништа самофинансирајуће и да не користи средства из буџета Републике Србије, ни директно, ни индиректно. Напомињемо да склониште представља грађевински објекат, или део грађевинског објекта, намењен првенствено за склањање становништва у рату, а може имати мирнодопску намену. Овим дописом Вас такође обавештавамо да је по одредбама важећег Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама, планирање и организација склањања грађана у надлежности јединица локалних самоуправа, запослених у надлежности привредних друштава и других правних лица – пише у допису који је потписао директор Небојша Стојановић.
Све ове наводе потврдили су нам и у градској управи, а према речима Петра Гавриловића, заменика градоначелника, у овом тренутку грађани Лознице не треба да брину за своју безбедност нити има места паници када је реч о стању преосталих објеката намењених за склоништа у случају рата.
– Локална склоништа која се налазе по стамбеним заједницама у надлежности су њихових професионалних управника. У децембру 2022. године комунална инспекција Града Лознице извршила је обилазак свих 96 таквих склоништа како би се уверила у стање њихове исправности и функционалности. Потом је поднела извештај у којем је констатовано да су ти објекти у добром стању, да су суви и да нису подложни влази, тако да се у случају ратног стања одмах могу ставити у употребу становништву. штаб за ванредне ситуације преко свог Одсека за ванредне ситуације надлежан је за обавештавање грађана у стању проглашења ратног стања или ратне опасности како би се они на време пребацили у склоништа. У нади да нам склоништа неће требати, поручујемо грађанима да се не брину – рекао је Гавриловић.
Иначе, сва три лозничка јавна и блоковска склоништа о којима брине Јавно предузеће за склоништа налазе се у Булевару Доситеја Обрадовића, нису у функционалном стању, али се ради на томе да што пре буду сређена.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЈУБИЛАРНА 20. ”ТУРИСТИЧКА ПАТРОЛА” – Награде за допринос развоју туризма
