ПРИЧАЈ СА МНОМ (4) – Без екрана до другог рођендана
Проблем развоја говора код деце све је чешћи и све већи па логопеди имају све више посла. Како каже логопед Мирјана Максимовић, најчешће се ради о деци узраста између две и седам година, али има и школске деце која имају проблеме са читањем и писањем, а у последње време најчешћи је проблем касно проговарање.
– Деца касне у развоју и усвајању говора и језика па све чешће имамо децу која са две, три године не говоре и то је баш у порасту. Тада родитељи најчешће примећују да постоји проблем и обраћају се логопедима. Поред тога, имамо децу предшколског узраста која још нису савладала правилан изговор одређених гласова српског језика и група гласова, а са пет и по година већ би требало да имају завршен говорнојезички развој и да све гласове правилно изговарају. Најчешће неправилно изговарају гласове Р и Л, Ч, X Ж, Ш, а неретко и С, З, Ц, Ћ и Ђ. У ранијем узрасту и К и Г – каже Максимовићева.
Она објашњава да фактори за настајање оваквих проблема могу бити разни и да је говор најсложенија функција људског мозга, својствена само човеку и да је самим тим битно да цео развој прође без проблема. До кашњења у говорнојезичком развоју може доћи услед недовољне стимулације тог развоја или уколико је она неадекватна због прекомерне изложености екранима у најранијем узрасту. Поред оваквог кашњења у говорнојезичком развоју, постоје и говорнојезички поремећаји за које се, такође, бележи пораст.
– Потребно је да су уредни психомоторни и конгитиван развој, да су трудноћа и порођај прошли добро, да нема проблема са слухом и упалама ушију и слично. Када имамо уредан развој, а постоји кашњење у развоју говора, онда један од узрока могу бити екрани, односно мобилни телефони, таблети, рачунари и телевизори јер имају негативан утицај на развој језика и пажње код деце. Једно од питања која постављамо родитељима када дођу код нас јесте и колико времена дневно дете проводи на екранима и најчешће је то по два, три или пет, шест сати. Родитељи кажу да без тога не могу да спроведу неке од основних активности, храњење и купање деце, а знамо да то неповољно утиче на развој говора и језика и препорука Светске здравствене организације је да дете до друге године не би требало уопште да буде изложено екранима – наглашава Максимовићева.
Она указује на то да су информације које деца примају путем екрана сложене аудио-визуелне и да она не могу да их обраде, као и да не постоји двосмерна интеракција која је веома важна за развој говора и језика, а питање је и какав садржај гледају. Уколико је он на страном језику, то доводи до збуњивања, а на развој пажње негативно утиче то што су слике које се мењају на екранима веома брзе, звучне и самим тим је све остало, попут говора околине, родитеља, мање занимљиво.
– Наравно да се време променило, дошло је до дигитализације, сви смо томе изложени и сви користимо те уређаје, а децу не можемо изопштити. Ипак, до друге године би требало сачувати децу од излагања екранима, а потом га контролисати тако да не буде више од 15 до 30 минута дневно. Такође, битно је да родитељи бирају садржаје, а не деца. Родитељи најчешће кажу да нису били свесни таквог утицаја екрана на дете, нису били информисани о томе, а то је њихова свакодневица и дете, једноставно, буде изложено – каже Максимовићева.
Сам поступак решавања проблема тече углавном добрим темпом, наводи логопеткиња, и ако се брже долази до резултата након укидања екрана, то показује да нема неких озбиљнијих узрока за кашњење у развоју говора.
– Приметно је да су деца када дођу код нас искључена, не одазивају се, не реагују на говор, нису развила довољно машту ни своју игру. што се тиче напретка, све је индивидуално и зависи и од ангажованости родитеља и од тога колико ће деца брзо прихватити наш рад. Најчешће немамо проблема, то радимо кроз игру и она брзо прихватају рад са нама тако да остварујемо добру сарадњу, а онда следи и обука родитеља за рад код куће јер је веома битно да се стимулација константно спроводи – указује Максимовићева.
Она наглашава да није довољно да деца само долазе код логопеда, већ је потребно да и родитељи учествују, али не кроз учење за столом, већ кроз свакодневне рутине. На то им се скреће пажња и онда од рада свих укључених и врсте проблема које дете има, зависи његов напредак.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
