СЕМИНАР БРАЗИЛСКЕ ЏИЈУ-ЏИЦЕ – Време је за виши ниво
Лозничка Академија борилачких спортова (АБС), у свим секцијама, остварује одличне резултате не само на националном, већ и на међународном нивоу, али дошло је време да се крене још даље. Синоћ је у тренинг-центру АБС одржан семинар бразилске џију-џице који је водио Вук Алексић, са братом Немањом оснивач београдског клуба ВИН БЈЈ, који је последњих година међу најбољима у региону, увек на једном од прва три места.
Александар Томић, мастер спорта и оснивач АБС, каже да сарадња са ВИН БЈЈ постоји већ неко време и да је сада договорено да се подигне на још виши ниво.
– Протеклих година почели смо да остварујемо изванредне резултате у борилачком свету, такмичимо се у доста јаких секција и дошли смо до тога да смо у могућности да ”загребемо” светску елиту и да се прикључимо. Придружили смо се клубу ВИН БЈЈ, одлично познатом у свету борења, и већ следећег викенда нас очекује турнир на којем верујем да ћемо остварити велике резултате. Први пут ћемо заједничким снагама пробати да нападнемо врх на таквој врсти престижних такмичења. Абу Даби џију-џицу ПРО је организатор такмичења у Београду, а организују их широм Европе и на њима се сакупљају бодови тако да најуспешнији добијају бесплатан одлазак на Светско првенство у Абу Дабију. Ова сарадња ће нам значити и због тога што ће наши чланови моћи да имају адекватан клуб када оду на студије у Београд, радиће са професионалцима, школованим људима тако да нећу бринути јер знам где шаљем моју децу, у каквим ће условима тренирати и уз какве менторе – каже Томић.
Браћа Алексић су успешна и ван татамија, Вук је неурохирург, а старији Немања кардиохирург, успешно су спојили медицину и спорт и више од 20 година су у бразилској џију-џици. Вук каже да Томића зна већ дуго и прати његов рад.
– Некако смо се нашли, када се две енергије поклопе, то је то. Чим сам ушао овде у салу видео сам да је атмосфера врхунска и мислим да ће бити добра синергија наших клубова и да ћемо правити добре резултате, као што планирамо. У Београду имамо неколико сала и врата су отворена за све. Када смо Немања и ја оснивали клуб главно је било то да се сви осећају као део породице на татамију и ван њега. Знајући људе одавде и упознајући се са њима, мислим да ће бити чланови наше породице – каже млађи Алексић.
Најважније за добар рад и напредак је да они који ”уђу у породицу” озбиљно прате програм ВИН-а јер им је жеља да заједница бразилске џију-џице у региону расте, а то се може постићи само правим приступом.
– Увек имамо планове за даље и више јер, ако си у спорту, увек тестираш своје лимите. То радимо и очекујемо то и од свих који су са нама. Овде када се уђе, осети се такмичарски дух и прво што су ме питали било је када је следеће такмичење и то волим. Ми се такмичимо од првог дана и не планирамо да станемо, а мислим да ћемо само оваквом синергијом ићи даље заједно – каже Вук.
Како су и он и брат у медицини многима је то необично и занимљиво. Каже да су одмалена знали да ће им медицина бити животни позив, а џију-џица је други и не могу да их одвоје један од другог.
– Много нам је медицина дала, али исто тако и бразилска џију-џица. Делује мало неспојиво, али то смо ми и то нас чини оним што јесмо. Када завршимо тежак посао, дођемо међу ове људе, у позитивну атомосферу и то је наш вентил. Многи имају пријатеље са посла, из краја, детињства, а ја могу да кажем да највише пријатеља и људи знам из бразилске џију-џице – наводи Вук.
На питање да ли хирургију и џију-џицу повезује то што је и у једном и у другом неопходна висока концентрација да би се остварио циљ, Вук каже да је то апсолутно тачно.
– И за једно и за друго је битно, једноставно речено, ”кефало”. Од бразлске џију-џице смо и Немања и ја добили тај спортски менталитет, победнички дух који је нешто што је потребно и сваком хирургу. Као што сваки пацијент жели да га оперише хирург који ће се снаћи у сваком тренутку тако и у бразилској џију-џици јеси у клубу, али није тимски спорт и када крене борба сам си са противником, а највећи си противник себи у глави. Када добијеш тај победнички дух, много ти значи и за све остало у животу па тако и нама у медицини. Физичка спрема и кондиција такође јер наше операције трају и више од десет сати – објашњава неурохирург борац.
Наглашава и да воли да буде пример млађима да могу да се баве и једним и другим и да се спорт и медицина не искључују, већ, напротив, доприносе једно другом.
Слободно се може рећи да је победнички, спортски дух користан и у свим другим пословима и обавезама са којима се у животу сусрећемо. Момци и девојке из АБС сада су, заједно са клубом, ступили на степеник више и на њима је да наставе даље. Узори су ту.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФИЗИЧКИ АКТИВНО ДЕТЕ – ЗДРАВО ДЕТЕ (1) – Спортом до здравља
ФУДБАЛСКИ САВЕЗ РЕГИОНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ – Петровић најперспективнији судија
