ПРИЧАЈ СА МНОМ (3) – Не храните дете уз цртаће с телефона
Напомена: Имена су промењена за потребе текста
Проблеми с којима се често сусрећу родитељи јесте прекомерно коришћење интернета, друштвених мрежа или мобилних телефона код своје деце а да су и сами томе допринели, јасно им је када схвате да такво “дружење” с модерним технологијама траје још од раног детињства. Што се проблем касније уочи, теже се решава тако да би о свему требало да размисле још од дана када дете припремају за обданиште, од јаслене групе до предшколског узраста.
На који начин употреба мобилних телефона утиче на раст и развој деце, почев од јасленог узраста, па све до предшколског, своја запажања изнело нам је неколико васпитача који су кроз свој васпитно-образовни рад свакодневно у контакту с малишанима у обдаништима. Они су сагласни да је у ери технологије веома тешко не упознати децу са радом телефона, таблета и компјутера, али последњих година, како примећују, осећа се спорији развој моторичких вештина код деце, као и кашњења у говору и социјализацији уопште.
– Још на јасленом узрасту може се приметити која су то деца која редовно користе мобилне уређаје. Родитељи врло често са поносом истичу како не осете присуство своје деце и по пар сати “јер су веома мирна” и како је “дете са једанаест месеци већ само научило да откључа мобилни телефон и пронађе себи цртаћ који жели да погледа”. На тако раном узрасту готово је немогуће да нека активност држи дете заокупљено дуже од двадесетак минута и то уз укљученост одраслог у игру, па је, сложићете се, веома чудно да дете не буде примећено од стране родитеља и по неколико сати – каже васпитачица Ивона.
Ипак, слаже се она, анимације на телефонима су урађене тако да дете “увлаче” у себе – креатори игрица и цртаних филмова користе пренаглашене боје, предимензиониране очи, врло често ликовима додељују гласове који су високих фреквенција и тако даље.
– Тиме се шаљу информације мозгу за лучење одређених хормона који чине дете срећним и заокупљеним. Када дете које превише користи мобилни телефон дође у васпитну групу, углавном неће бити социјализовано, повлачиће се у неки ћошак, неретко неће реаговати на своје име, ниједна игра му неће држати пажњу, врло честоће бити раздражљиво, понекад и агресивно јер реалан свет у који је у тим тренуцима укључено се умногоме разликује од виртуелног. Деца која прекомерно користе ове уређаје често проговарају касније или не проговарају. Померила се и граница скидања пелена деци јер су “неспремна”. Примећује се да таква деца често одбијају храну или не реагују на храну. Зашто је то тако? Родитељи све чешће децу хране док је преко пута њих укључен мобилни телефон са цртаћем или игрицом (исти је случај и са одласцима у тоалет, тачније седењем на ноши). Дете уопште не обрађује информацију шта је то што оно сада ради, удубљено је у цртаћ док несвесно једе или обавља физиолошке потребе, па те радње везује за гледање екрана, а не за усвајање нових вештина – детаљна је наша саговорница.
Оно што још износи као запажање то је да родитељи све чешће пасирају храну деци до шњава она, не развијају се вилични мишићи и дете касније проговара или не проговара уопште јер му говорни апарат није развијен.
Од васпитачице Јоване која има радно искуство и из других градова сазнајемо да се већ на старијим узрастима јасно примећује ко су деца која коае прекомерно користе мобилне урађаје.
– Та деца понекад успеју да се социјализују на прави начин, али примећује се смањен фонд речи, употреба речи које не постоје (мумлање), неразумевање постављених питања, прекиди у коду (одеређена информација не допутује комплетна до мозга), неразумевање инструкција, агресивност, игре са децом које су искључиво опонашање игрице коју дете игра код куће. Примећује се и умор и неиспаваност. Деца која користе телефоне пред спавање поново шаљу лажну информацију мозгу – плава светлост из мобилних телефона “превари” мозак и он мисли да је време да се пробуди, а не да спава, па самим тим је тешко успавати такву децу. Све то утиче на раст и развој деце. Она одбијају временом да раде било шта што не укључује коришћење уређаја – каже она.
Васпитачи примећују да родитељи дају детету телефон у руке оног тренутка када уђу у објекат – дакле, нема комуникације са родитељима, нема социо-емоционалног повезивања, дете родитљј обува и неретко износи из објекта – а све то са мобилним у руци. Деца тада нису свесна ни где су дошла, ни одакле су отишла, нити да су се обула или обукла, па на тај начин долази до кашњења у свим сферама.
Код деце најстаријег, предшколског узраста примећују смањен фонд речи, емоционалну незрелост, недостатак социјалних вештина и велики број говорних мана. Више од деведесет одсто групе има неку говорну ману и потешкоће у изговарњју одређених гласова. Све раније наведено претходило је овако поразним информацијама за раст и развој деце све до пред сам полазак у школу. Васпитачи апелују на родитеље да почну да разговарају са децом, да коришћење уређаја сведу на минимум, да их користе за истраживање одређених тема а не искључиво за игрице и цртаће. Свакако, како истичу, деца морају бити упозната са светом око себе, али време коришћења уређаја мора бити ограничено и испраћено од стране одраслог. Постоји прегршт игара, радионица и књига којима могу забавити своју децу, поручују наше саговорнице и додају да кроз игру деца најбоље уче, усвајају знања, прихватају победе и поразе и препознају осећања других око себе.
ЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
