СТАЊЕ ЈАВНИХ ОБЈЕКАТА У ЛОЗНИЦИ – Има ли нека фасада која би да пада?
Отпадање делова фасада за стамбених и других зграда или урушавања кровова на неким објектима дешавала су се у Лозници с времена на време, али, на срећу, без људских жртава. Било је неколико случајева са тежим повредама пролазника, али трагедија која се десила почетком новембра у Новом Саду, у којој је због рушења настрешнице на железничкој станици страдало 15 људи, многе је натерала да пажљивије ходају градом и пријаве све оно што би угрозило безбедност.
Постоје објекти у граду које је зуб времена нагризао до фазе урушавања, као и они пропали због нечије небриге, а Лозничани најчешће на друштвеним мрежама указују на такве појаве, зову медије, али и надлежне у градској управи. У разговору са Милорадом Матићем, начелником градске управе, добили смо одговоре на питања да ли се и на који начин овакви проблеми евидентирају и решавају.
– На проблеме нам указује корисник објекта када примети да је склон рушењу или грађевински инспектор који у оквиру службене дужности увиди да постоји опасност или недостаци на изграђеном објекту који представљају непосредну опасност по стабилност објекта и његове околине, као и по здравље људи. Тада грађевински инспектор решењем забрањује коришћење тог објекта и налаже мере да се утврђени недостаци исправе, како би објекат био безбедан по људе и животну средину – каже Матић.
Он наводи да је било неколико примера, попут зграде на ваљевском путу, пре касарне у Клупцима, у којој је била смештена канцеларија ове Месне заједнице, некада “Пошта” и дом културе.
– Тај објекат је у јако лошем стању и склон рушењу. Изласком грађевинске инспекције је обележен траком и налепљено је решење о забрани коришћења. Тренутно се припрема пројекат његовог рушења, што значи да ће ускоро бити срушен, како не би угрожавао становништво и имовину грађана. Ту је некада био дом културе на којем је већ урушен кров. Такође, зграда старе “Ерозије”, која је у стечају, поред Гимназије “Вук Караџић”, регистрована је као проблематична јер је са ње отпао део фасаде у Пашићевој улици. Она је одмах била обележена заштитном траком, а стечајном управнику наложено је да фасаду доведе у безбедан ниво како не би били угрожени пролазници – наводи начелник градске управе.
Како истиче, постоји евиденција јавних објеката и она се редовно ажурира, а ту спадају школе, као и сви други објекти јавне намере. Чим се утврди ко је корисник или власник објекта на којем постоји проблем, надлежни се труде да што брже реагују.
– Многим другим мерама које град спроводи покушавамо да избегнемо такве ситуације и да их буде што мање. Било је таквих појава и у Бањи Ковиљачи, а пример из града је некадашња продавница намештаја “Јела”. Та стара зграда је у приватном власништву и власницима је дат налог да је обезбеде. Према информацијама које имамо, на том месту је у плану градња вишепородичног стамбеног објекта. Не само на месту где је “Јела”, већ и на суседној парцели. Власници су у више наврата постављали заштиту јер су им налагане мере да га обезбеде – објашњава саговорник.
Матић наглашава да имају одличну сарадњу са професионалним управницима зграда и да је Лозница од самог почетка ступања на снагу Закона о становању и одржавању зграда кренула са регистрацијом стамбених зграда и интензивном сарадњом са професионалним или управницима из реда станара. Према његовим речима, то за сада даје добре резултате, а поред фасада и кровова, промењено је много улазних врата, сређена водоводна мрежа или уграђени лифтови тамо где их није било.
– У односу на многе друге градове, Лозница има добру сарадњу са управницима и зато очекујем да за пар година нећемо имати ниједну фасаду која није на неки начин реновирана. Не само у безбедносном, већ и у смислу енергетске ефикасности. Уједно се подиже и вредност станова, а град у свему учествује са значајним износом. Већ дужи низ година подржавамо и суфинансирамо радове заједно са стамбеним заједницама и на тај начин урађено је више од 20 фасада, које су, углавном, биле старе и представљале опасност по грађане. Сређено је више од 30 кровова и са тим настављамо и даље. За фасаде дајемо 70 одсто од вредности радова, док 30 обезбеђује стамбена заједница, а за реконструкцију кровова учешће Града је 50 одсто – подсећа Матић.
Још додаје да је веома значајна и комуникација између јавних предузећа, посебно сада у зимском периоду када је тачно утврђено шта је у чијој надлежности, али напомиње и обавезу управника стамбених зграда да организује уклањање снега или леда испред њих.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
