ПРОЈЕКАТ ”ОСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ” – Добре и лоше стране живота на селу
Представници Географског института ’’Јован Цвијић’’, при Српској академији наука и уметности, представили су данас у великој сали Скупштине града прелиминарне резултате пројекта испитивања миграторних намера сеоског становништва у седам градова и општина западне Србије међу којима је и Лозница. Циљ пројекта је да се испитају мотиви мештана за останак на селу и да се утврди да ли се наставља тенденција напуштања села.
Према речима Марије Дробњаковић са Географског института, у анкети је учествовало доста младог, средовечног становништва што је добар показатељ да ‘’на селу немамо само старе’’, а проширен је обухват насеља, што је омогућило да се сазна чиме се становништво бави, које намере има за будућа улагања и које су замерке што се тиче квалитета живота у срединама где живе.
– Имамо позитивне и лоше стране живота на селу. Оно што је карактеристично за Лозницу јесте да смо имали и сегмент квалитета животне средине, било га је у свим општинама, али смо овде имали нешто другачије одговоре. Обрадили смо сегмент пољопривреде, чиме се баве, какве намере имају и активности на пољопривредним газдинствима и где има простора за унапређење. Данас упознајемо локалну самоуправу са прелиминарним резултатима, желимо да ова дубинска истраживања, која нису стандардна, уступимо граду да се на основу тога могу доносити одлуке које ће се тицати живота и квалитета живота у селима. Дошли смо до тога да се њих 68 одсто бави пољоприврдом као примарном и допунском делатношћу, а 84 одсто њих се изражава да је пољопривреда веома важна за развој села па смо ту имали мали несклад. Висок проценат становништва се изјаснио да нема идеју којом би се додатном активношћу бавио на свом газдинству. Што се тиче квалитета живота на селу, високо су оцењени саобраћајна доступност, што је логично с обзиром на обухват насеља који је узет. Овде је став да село нема перспективу мање присутан у односу на друга места обухваћена пројектом, што је значајно – рекла је она.
Навела је да се незапосленост издваја као проблем, односно могућност неког напредовања у сеоским срединама у којима живе, а истиче се припадност заједници, традиција, то што имају обезбеђен животни простор, засновану породицу, то су лични разлози који се издвајају због чега људи остају.
– Више је било позитивних ствари, битно је да смо идентификовали и предности и ограничења, факторе које могу бити значајни локалним срединама за планирање развоја села. Да тачно знате у којим правцима треба интервенисати. Људи су, генерално, задовољни животом у селима која смо обухватили анкетом јер су, на скали од 1 до 5, оцене око четворке. На крају следеће године правићемо поређење између свих седам општина и градова учесника пројекта и тада имати детаљан увид где је место Лознице – казала је Дробњаковићева.
Како је саопштено, анкетиране су 163 особе из 26 насеља са подручја лозничких села, узраста од 16 до више од 60 година, при чему највише анкетираних има средњу школу, 61,3 одсто, а следе их 17,8 са факултетом. За град је важно што ће резултати пројекта дати смернице за даље активности локалне самоуправе које се, пре свега, тиче побољшања инфраструктурних услова живота на селу, а кроз представљене прелиминарне резултате дошло се до неких који потврђују наша предвиђања, оценио је заменик градоначелника Петар Гавриловић.
– Основни недостаци на селу у вези су са проблемима неадекватне јавне расвете, снабдевања струјом, путева, а Град је већ предузео кораке и пре месец дана смо кренули са интезивним активностима у вези са побољшањем услова живота на селу. Битан сегмент пројекта је утврђивање разлога због којих становници сеоских подручја мигрирају ка градским насељима, што ће нам дати путоказ како да их убудуће превазиђемо. Намера градске управе је да квалитет живота и рада становника у сеоским месним заједницама подигнемо на виши ниво. Конкретно, већ четири седмице петком имамо разговоре са грађанима у градској управи где они износе проблеме, а значајан број долази са сеоског подручја, и, када је могуће, у најкраћем року приступамо њиховом решавању. Интезивирали смо контаке са представницима сеоских МЗ и стално радимо на побољшању јавне расвете, струје и асфалтирању путева. Наредне године то ће бити још интезивније са жељом да се квалитет живота у тим срединама што више унапреди – навео је Гавриловић.
Иначе, Географски институт ’’Јован Цвијић’’, при Српској академији наука и уметности, у сарадњи са Градом Лозницом и Центром за културу ‘’Вук Караџић’’, реализује пројекат ‘’Остати или отићи’’. Пројекат, који финансира Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација, траје две године, почео је у децембру прошле и биће завршен децембра наредне године. Поред Лознице учествују и Ваљево, Ужице, Бајина Башта, Прибој, Чајетина и Љиг.
Т.М.С.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
