ПРИЧАЈ СА МНОМ (2) – Другари пре телефона
Колико олакшица родитељима омогућава то што им деца од малих ногу забаву налазе у модерним технологијама, пратећи програм на телевизији или играјући се на мобилном телефону видео-игрицама, лако је закључити на основу њихових честих констатација да је то једини начин “за мало мира” и “мало предаха” од родитељских обавеза. Да све то може произвести и велики проблем, такође су сагласни бројне тате и маме, који то схвате када је игра с телефоном уместо с вршњацима већ “узела маха”.
У разговору са једном мамом, сазнали смо како је употреба технологије утицала на раст и развој њеног детета. Као и сваки родитељ, детету је почела да пушта најпре цртаће како би имала времена да обави неке кућне послове или поразговара са пријатељима. Ни сама није примећивала да су се минути проведени на мобилном врло брзо претворили у сате. Њој је било интересантно то да има дете које је заиста мирно за свој узраст (две године). Такође, Њен посао је био уско везан за коришћење технологије, па је самим тим и дете током целог дана било “окружено” екранима. Одушевљавало је то што њено дете на тако раном узрасту одлично барата технологијом – само укључује и искључује игрице и цртаће – било на телефону, компјутеру или таблету. Међутим проблеми су почели када је дете кренуло у вртић.
– Васпитачи су почели да ми скрећу пажњу да дете не реагује на своје име, да на постављено питање одговара понављањем идентичног питања (ехолалије), дете не примећује осталу децу у групи, када говори, то је употреба неколико речи и искључиво на енглеском језику. Те речи су углавном биле невезане за дати појам или ситуацију – каже мајка.
Међутим, током целе једне године она није придавала велики значај саветима васпитача јер је веровала да они једноставно не разумеју њено дете које је неколико степеника изнад осталих. Након годину дана, дете је почело да говори и на српском језику, али је говор био опонашање гласова из цртаних филмова – идентична фреквенција, чак и паузе у говору. Приметила је да је дете постало агресивно, да врло често негодује када треба да се ради било шта што не укључује уређаје, при покушају скидања пелена дете је добило констипацију. У вртићу је стручна служба радила процену деце на нивоу групе и сугерисала јој је да би дете можда требало одвести на процену код логопеда и дефектолога. И заиста – тамо је, како потврђује, пронашла све одговоре на своје недоумице.
– Први савет био је апсолутно укидање свих врста уређаја. Добила сам препоруку за разне вежбе за рад са дететом код куће. Признајем да је било изузетно тешко на почетку јер су фрустрације детета биле велике, све је изгледало као детоксикација, али сам остала доследна и послушала све савете. Уз велики рад и напор, дете је почело да говори, да обавља самостално физиолошке потребе, пошело је да реагује на другаре и да се дружи, да прихвата и пораз и победу, да одговара на постављена питања – задовољно прича наша саговорница.
Ова мама додаје да нисмо ни свесни колико прекомерно коришћење уређаја може утицати на децу, колико их може уназадити и успорити им напредовање. Закључак је тај да је битно ослушкивати своје дете, али и правовремено прихватити савете стручних лица. Мобилни може бити од користи, ту дилеме не постоје, али, из искуства људи, пре свега родитеља, лако је закључити да треба поставити границе, како о томе када треба детету телефон дати у руке, а када му допустити и колико временски да се уз њега и забавља. Игра у парку, дружење са децом, свакако ће му обогатити време и детињство учинити лепшим, а касније, када и одрасте, имаће чега да се сећа као лепе успомене, анегдоте или несташлука насталих кроз игру са другарима а не виртуелним јунацима из видео-игрица.
ЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
