НАШИ СМО – Свраке

”Ухватим” неки дан у пролазу део разговора двоје људи таман да чујем – ”као да су му свраке мозак попиле”. Стара народна изрека која важи за некога ко чини нешто што није баш најпаметније, што нема много везе ”са мозгом”. Стварно немам појма одакле изрека, могу ли стварно некоме свраке да ”попију” мозак, на екс или полако, али ми се све више чини да би то многима могла бити нека општа дијагноза већ неколико година.

Зашто? Па ето, видим недавно у још једној градској улици постављање металних стубића како би се тротоари одбранили од бахатих возача. Шта сиви стубићи, погодни за повреду потколенице и менискуса, у зависности од висине пешака, говоре о нама? Да неки немају саобраћајну културу да тротоари служе кретању пешака, а не да се ”јаше” по њима па да стари, деца или мајке које гурају колица морају силазити на коловоз. Да наши закони нису ”живи” већ мртво слово на папиру, да систем нема снагу, начин, вољу, или нешто десето, да уведе ред и реши тај, наизглед, небитан проблем.

У каквом је стању мозак онима којима је потребно крај неке шуме, потока, ливаде поставити таблу ”забрањено бацање смећа”. Зар се то не подразумева, да није ту место кесама, флашама, шуту или угинулим животињама, а тога има на све стране. Шта то говори? Па опет исто, има закона који су мртво слово на папиру јер их нико не примењује. Зашто је наш човек врло ”културан” када је у Немачкој, Швајцарској или негде слично, а чим пређе српску границу, фикне ђубре кроз прозор кола? Па зна да неће сносисти никакве последице. Небитно? Врло битно јер нико нама не прља наше улице, паркове, потоке и реке него ми сами. Ту нам није крива Европа, ни ”трули запад”, нико сем нас.

Зар нам нису ”свраке мозак попиле” када полиција за седам дана због непрописног коришћења мобилног телефона казни 3.657 возача, због коришћења мобилног телефона или слушалица приликом преласка улице 852 пешака, а чак 9.380 возача и путника због некоришћења сигурносног појаса. Ало, готово десет хиљада људи, један градић не веже појас, а и врапци на грани знају зашто је то важно. Не, није зато да вас полиција не казни већ да сачувате главу у случају саобраћајке. Какав је ментални склоп момку који на путу где је ограничење 80 вози 242 километара на сат? Брате, зрео за психијатријски преглед. Ако се утврди да није здрав – на лечење, ако јесте, онда га ребнеш по џепу и охладиш иза браве да никада више не дивља. Да такви само себе завију у црно па ‘ајде, већ обично унесреће неке потпуно недужне људе, читаве породице.

Има ли мозга неко коме падне на памет да са надвожњака на ауто-путу баци каменчину човеку на аутомобил који се креће око 130 на сат, и само пуком срећом промаши шоферку, или онај геније што је неки дан физички напао човека од 78 година кога је претходно ударио ретровизором на пешачком прелазу?

Много темпираних бомби хода улицама. Кратки фитиљи, гадна нарав и физички напад прва опција решавања свих проблема. Није лако, цене полуделе, не може плата да их стигне код већине ”обичног народа”, стално и неке лоше вести, неизвеснот, напетост, то се додатно подгрева са малих екрана и из медија. Као да си у експрес лонцу који само што не пукне. Цео свет је полудео, свраке пију прекомерно у Европи, на Блиском истоку, хоће свет да се упропасти.

Код нас су на сцени последице претеране употребе девизе ”паметнији попушта”. Толико су паметни попуштали будалама да су се оне распомамиле, овладале, разгаламиле и ничу на све стране. Ликови који су у нормална времена били далеко од очију јавности сада су под светлима рефлектора, пуне их емисије, што се да и преживети уз даљински, али упадоше у политику. Ено, неки постали посланици. Да те бог сачува ко тамо седи и представља ”народ”. Какав је ту речник, какве фаце, да је Нушић жив, не би знао шта пре писати, материјала за десет Нушића. Најгоре што нема на видику тачке у којој ће то стати. Да неко удари ресет и врати нас у нормалу, не на фабричка подешавања јер су нам она углавном мањкава. На нормалан ниво, да паметни проговоре, будале заћуте и муљ оде на дно. Има паметног света, културног, али неће у тор са свињама јер не може избећи каљање.

Ништа не траје вечно, ваљда ће се те свраке једног дана напити и манути се мозгова, а онда ће они са сивим ћелијама у глави почети да делају. што су дуже у илегали, то ће бити теже да се унормалимо, а већ одавно, будимо поштени, то нисмо. Или су то таква времена, само нисам обавештен.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Амбис

НАШИ СМО – Партизан

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wордпресс (0)
Дисqус ( )