ПОМЕН ЖРТВАМА У ДРАГИНЦУ – Не сме се заборавити крвави октобар
Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије при Влади Србије и Центар за културу „Вук Караџић“ организовали су данас комеморативни скуп поводом обележавања 83. годишњице злочина немачког окупатора над цивилима у Драгинцу у Другом светском рату.
Церемонију је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, а после верског обреда код споменика драгиначким жртвама, поред њега, венце су положили и представници Града Лознице, Војске Србије, удружења и грађана, као и потомака страдалих. У име градске управе најпре се обратио Петар Гавриловић, заменик градоначелника, који је рекао да се скуп организује на „највећем стратишту сељака на Балкану, у страдалном Драгинцу, месту које је симбол страдања српског народа од стране нацистичког окупатора“.
– Овде смо да одамо почаст невино страдалима, да се сетимо тих крававих дана октобра 1941. године, дана када је Јадар у црно завијен. Прошло је тек нешто више од 20 година од завршетка Великог рата и међу Јадранима још су била жива сећања на злочине почињене у овим крајевима, када се крвник поново вратио да заврши оно што је започео 1914. године. Нису могли крвници да преболе и да забораве поразе на Церу и Колубари, да опросте жељу српског народа да живи у слободи, да буде свој на своме. Тих октобарских дана, на најмонструозније начине у Драгинцу и околним селима, убијено је близу 3.000 мушкараца, жена, деце, тих октобарских дана почињени су гнусни злочини тешко појмљиви цивилизованом свету – подсетио је Гвариловић.
Он је запитао „у чему је био грех још некрштене деце, старе само неколико дана, немоћних стараца на заласку живота“, додајући да је њихов једини грех био у томе што су Срби, припадници народа „који изнад свега воли и живи за слободу“, као и то да је хришћански опростити, али да се злочин заборавити не сме.
Државни секретар Тодоров указао је на чињеницу да је Драгинац „трагично место наше историје“ где се догодио јадан од најтежих погрома наше прошлости.
– Тих октобарских дана 1941. године Драгинац је био поприште непојмљивог страха и ратног ужаса. Уз сваку жртву губили смо и део себе. То су приче и ране које нас још увек боле, али и обавезују да их никада не заборавимо. Сећајући се свих страдања осећамо дубоку тугу и одговорност да чинимо све што је у нашој моћи да се такви ужаси никада више не понове. Наша обавеза је да преносимо истину о томе шта се овде десило и да не допустимо да заборав прекрије невине жртве драгиначке трагедије. Нека наше данашње речи буду знак поштовања и нека носе поруку мира и солидарности у будућности. У нама нема простора за мржњу, наш народ никада није мрзео друге, мислио да је нечији људски живот стоструко вреднији од другога нити је газио и отимао од других. Наша срца су испуњена љубављу према свима који су бездушно ликвидирани, а њихова страдална жртва нека кроз памћење буде и путоказ мира и слободе која је плаћена најузвишенијим вредностима и највећом ценом – поручио је Тодоров.
У славу жртава, уприличен је пригодан уметнички програм.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
