11. ”КРАЉЕВСКИ КАРНЕВАЛ” – Од цара до Аладина
Највећа дилема на јуче одржаном 11. ”Краљевском карневалу” у Бањи Ковиљачи била је коју маскирану групу прво погледати. Да ли ону у раскошним кринолинама, или другу, пуну нота, можда римског цара који је дошао у посету краљевској бањи док се и краљ Петар парком шета, младог, лепог Аладина који испуњава жеље и окружен је лепотицама, ходајуће време и невреме, или оне најмлађе и најслађе под кишобранима, у шареним костимима или у пекарској опреми, а сви са сталним осмесима на лицима.
Као и претходних година, у Бању су стигле групе из српских карневалских градова, Северне Македоније, Црне Горе, БиХ, Хрватске и Словеније, а учествовале су и овдашње школе, деца из вртића и плесне групе.
Први пут је у Ковиљачу дошао и председник Федерације европских карневалских градова (ФЕЦЦ) Ларс Алгел који каже да ће у Шведску понети лепе утиске.
– Веома је лепо бити овде и част ми је што сам позван на овај фантастичан карневал. Место у којем се одржава је врло лепо, људи су пријатни, први пут сам овде и радујем се. Срео сам овде и све потпредседнике, јако је важно укључити све људе, волонтере, мештане, као и оне који долазе из иностранства. Србија је јако активна земља у нашој организацији – каже Алгел.
У Србији се одржава девет карневала, чији су организатори чланови ФЕЦЦ која постоји већ 45 година, напомиње Александар Васовић, члан Борда ФЕЦЦ и директор ”Раковичког карневала”. Додаје и да је ФЕЦЦ највећа светска карневалска асоцијација која окупља око 600 група из 250 градова.
– Веома смо срећни што се Србија налази на тој мапи, као и град Лозница. Карневали се у нашој земљи квалитетно развијају и размењујемо групе са градовима са Балкана и из Европе – рекао је Васовић.
Погледајте галерију
Да карневали у нашој земљи напредују из године у годину слаже се и Радушко Јанковић из ”Чивијашког карневала”, потпредседник ФЕЦЦ Србије.
– Ковиљача је направила велики скок од почетка до данас и видећете колико ће боље бити за пет година. Истина, напредак свих карневала зависи од локалних самоуправа и колико су оне спремне да помогну, колико имају разумевања да уоче наш труд. Ако неко то цени, онда ће карневали бити одлични – наглашава.
Иако се одржава у септембру, ”Краљевски карневал” је, каже Јанковић, имао много лепше време него већина оних одржаних током лета. Битно је да је сунчано јер расположење зависи од тога, а ту су и добре групе па ето и разлога за уживање и учесника и гледалаца.
Колико је карневал напредовао и каквог је квалитета објашњава Ђурђица Маргетић, председница Карневалске удруге ”Олдтајмери” из Ријеке, Хрватска.
– ”Краљевски карневал” за нас је карневал пријатељства и љепоте. Чак и мање група да буде овдје, овај простор би заблистао. Надам се да ће се снови које смо имали за овај карневал са драгим пријатељима Биљаном и Иваном остварити сљедеће године, да овдје имамо Венецију, Боливију, да имамо ексклузиву јер овај простор то заслужује. Труд који сви карневалисти, а нарочито организатори улажу да би се одржао карневал велика је мука, велика љубав, само срце – каже она.
Први пут су ”Олдтајмери” у Бањи били на другом карневалу и отада, како каже Ђурђица, с ужитком долазе.
– Када смо први пут били, овај простор није изгледао овако, а сада дођете у једну бању, у Кур-салон на терасу и слушате Штраусове валцере… срце ми је било као кућа. Сви учесници заслужују комплименте, много чланова ФЕЦЦ је овдје и бојим се да ће се за годину, двије, три сви гурати у Бању да ће она пуцати по шавовима, а ја то не бих вољела. Вољела бих да остане ексклузива – објашњава председница ”Олдтајмера”.
Њена удруга већ 12 година организује ”Ноћ кринолина” на једином броду-хотелу на Јадрану и сваке године шије нове кринолине. Ове године оне представљају њихову земљу, ту су море, трава, сунце и месец.
Погледајте галерију
Док су после дефилеа Бањом чекали да наступе малени пекари из Осечине уживали су гледајући занимљиве костиме, а и сами су привлачили велику пажњу. Њихова васпитачица у Предшколској установи ”Лане” Слађа Ненадовић Тришић каже да су јако желели да дођу и обрадовали су се учешћу на карневалу и са свима желе да се сликају. Малишанима су се посебно допадали костими и шаренило.
Док су други морали да се ослоне на ноге током дефилеа, цар ко цар, уживао је у царској носиљци. Истина, његова је, за разлику од оних које су имали његови претходници на престолу, била самоходна па је морао да окреће педале док пијуцка вино из царских винограда.
– Потрудили смо се да ове године прикажемо Римљане јер их је, чули смо, било и овде. Годинама учествујемо, а ”Краљевски карневал” долази код нас у Голубинце на ”Мачкаре” и драго нам је што одржавамо везе – каже римски цар, односно Влада Ћаћић, организатор групе ”Голубиначке Мачкаре”.
На питање како је бити цар одговара да је мало тешко јер га пратња баш и не слуша.
– Овај батаљон су ми премундурене жене у војнике, а то је чар маскирања и карневала, мушкарци се облаче у жене, жене у мушкарце – вели цар и наређује покрет.
Док маршира иза носиљке ”легионарка” Катица Дућак каже да је у Бањи супер, мало се под сунцем, шлемом и опремом зноје војници, али ”кад су могли Римљани, можемо и ми”.
Око Аладина много девојака, али ”само једна је моја”, каже и не брине за лампу која је остала позади.
– Први пут смо овде и много је добро. Ову маску смо осмислили у школи, а тамо смо увежбали и кореографију – каже Александар Далиовски, Аладин из Техничке школе ”Никола Карев” у Струмици, Северна Македонија.
Овако добро спроведена ваннаставна активност заслужује свакако и неку оцену више, али бриге нема, чаробна лампа је увек ту.
На простору испред Кур-салона карневалске групе су показале шта су спремиле, забаве је било за све, а организатори могу бити задовољни. Биљана Филиповић из ”Краљевског карневала” каже да је задовољство бити део организације игре радости и среће, младости и зрелог доба да се кроз шаренило боја одржи карневал.
Иван Поповић, ”Краљевски карневал”, каже да су радосни јер су ту све драги пријатељи из других градова и земаља, као и деца из овдашњих школа и обданишта, а све се одвија у ”најлепшем амбијенту на свету”. Да би све прошло како треба неопходна је добра организација, али ”Краљевски карневал” има одговор и на тај изазов.
– Већ прошле године почели смо да размишљамо о карневалу 2025. Трудимо се да сваке године будемо све бољи и да публика буде што задовољнија – поручује Поповић.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФУДБАЛ: У КОМШИЈСКОМ ДЕРБИЈУ У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Подриње боље од Гучева
ТУРИСТИЧКО-СПОРТСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ КРУПАЊ – Конкурс за најлепшу фотографију
