ПРЕДАВАЊЕ О ГУЧЕВСКОЈ БИЦИ – Ко удари на Дрину, лоше се проведе
У сусрет сутрашњем обележавању 110. годишњице Гучевске битке у Првом светском рату, синоћ је у Библиотеци Вуковог завичаја одржано предавање о бици која је позната и као ”Битка изнад облака”, а која је имала немерљив значај за успех потоње Колубарске битке.
После два балканска рата, исцрпљена, слабо наоружана и опремљена српска војска 55 дана је на Гучеву пружала отпор вишеструко надмоћнијем непријатељу, али храброст српских војника и свест да бране своју земљу и свој народ била је снажнија од најјачих аустроугарских армија.
Предавање је, како каже Мирјана Пејак, директорица Библиотеке Вуковог завичаја, приређено у сарадњи са Удружењем ”Краљевина Србија”, на предлог његовог представника Душка Ђурића, а учествовали су пуковник Милош Дејановић, аутор више књига о биткама Великог рата, и историчари Горан Вилић и Ђорђе Вукмировић. У најави овог предавања стајало је ”Битка под облацима”, а Пејакова је објаснила зашто.
– Ужасни злочини које су починиле аустроугарске снаге по преласку преко Дрине не да су се догађали под облацима него у најнижим круговима пакла. Људима је тешко да прочитају какви су то злочини били, али сматрам да треба говорити о томе. Ми у Библиотеци Вуковог завичаја држимо до култа сећања, а доста смо и са писцима и са историчарима истраживали феноменологију зла. Шта је то у човеку што га нагна да постане монструм, што га учини негацијом људског бића. То не могу бити ни наредбе Оскара Поћорека, команданта аустроугарских снага, ни оних изнад њега, да се не сме бити милостив према људима из овога краја. Гучевска битка је изузетно значајна и наши преци заслужују да их се сетимо бар на њену годишњицу – каже Пејакова.
Велики рат је однео скоро милион и 250 хиљада српских живота, напомиње Вукмировић, половину мушког становништва и скоро 28 одсто укупног броја становника.
– Од тога се никада нисмо нити ћемо се опоравити. У време које нам предстоји морамо добро да сагледамо Први светски рат из више разлога, а превасходно зато што је у историографији сада модерна ревизија историје и то да се Србија, а преко ње и Русија, оптужују за избијање рата. Не треба мешати узроке и повод за рат мада Србија нема везе ни са једним ни са другим – каже Вукмировић.
Он наглашава да су узроци за рат биле тежње великих сила за колонијама и да су седамдесетих година 19. века у Европи настале нове државе, прво Италија па Немачка, и да су оне тражиле место под ”империјалистичким сунцем”. Тако су створена два блока, земље које су биле задовољне стањем и друге, незадовољне.
– Незадовољне су биле Немачка и Аустроугарска и оне су криве за рат. Повод за избијање рата је био Сарајевски атентат на принца Фердинанда, иако Гаврило Принцим није био из Србије, већ Србин из БиХ. Србију, ипак, оптужују због тога, иако је наш посланик (амбасадор, прим. аут.) у Бечу обавестио тамошње власти да се спрема атентат. Они су, међутим, тражили повод и он се десио на Видовдан 1914, а није случајно Фердинанд дошао на тај дан када се први пут после толико векова под Турцима прослављала слобода Косова – објашњава историчар.
Значај Гучевске битке је изузетан, иако се после 55 дана српска војска повукла. Задржавање непријатеља на планини изнад Лознице омогућило је да се Србија припреми за Колубарску битку и друго протеривање агресора преко Дрине. Гучево је имало кључну важност за успешан продор аустроугарске војске ка Ваљеву и дубље у Србију и за сламање отпора. Вукмировић наглашава да, поред јунаштва српског војника, нагласак треба ставити и на нешто друго.
– На витештво српског народа у то доба. Имали смо много заробљеника после Цера, а нарочито после Колубаре и према њима смо се односили, не могу рећи у складу са Женевским конвенцијама, за њих српски војник није знао, већ је осећао како се треба опходити према заробљеницима. То је епоха витештва у сваком смислу – моралном, војничком, људском, емпатијском. То треба да нам буде путоказ за нове генерације, али и за могуће непријатеље, да ко год је ударио на Дрину, није се добро провео – истиче Вукмировић.
Иако је назван предавањем, синоћни скуп у библиотеци био је више разговор историчара са великим бројем присутних из којег се могло много научити, оно што не пише у школским уџбеницима, о самој бици, али и о Великом рату.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАШИ СМО – Септембарске врелине
ДАНАС РАЗГОВОР ПРЕДСЕДНИКА СА ГРАЂАНИМА – О литијуму у Љубовији
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
